Zagrijte se pred EL: Ko će na tron, ko na F4, ko u plej-of?

Čekanje je skoro završeno, nova evroligaška sezona počinje u četvrtak, a najvažnija promjena neće se dogoditi na parketu, već na tribinama – navijači se vraćaju u dvorane i nadamo se da će tako i ostati piše Sportklub.

Ko su favoriti? Ko su novajlije? Kakve timove imaju prošlosezonska iznenađenja, a ko bi mogao ove sezone da zauzme njihova mjesta?

Proteklih godina, Evroliga nas je naučila da umije da bude neizvjesna, da se iznenađenja događaju i da skoro uvijek ispliva neki tim od kojeg je to malo ko očekivao. Prošle sezone su to bili Bajern i Zenit, a nije baš ni Armani bio „zakucan“ na fajnal-foru uoči sezone, daleko od toga.

Ipak, na kraju uglavnom predviđani favoriti budu u borbi za titulu, a ove sezone ostaju tri osnovna kandidata iz prošle sezone – branilac titule Anadolu Efes, zatim Barselona i CSKA.

Anadolu Efes – šampionski tim, ostaje li isti motiv?

Najveće pojačanje za Efes jeste to što su zadržali skoro cijeli tim, prije svega Vasilija Micića i Šejna Larkina. Jedini značajniji odlazak jeste onaj Sertača Šanlija u Barselonu – vremenom se Šanli izborio za mjesto najznačajnijeg centra u Atamanovoj rotaciji, prije svega u napadu.

Umjesto njega je došao Filip Petrušev, koji nema evroligaško iskustvo, ali ima neophodne karakteristike da se brzo prilagodi i uklopi u igru Efesa, prije svega napadačku raznovrsnost. Moći Brajanta Danstona polako opadaju, mada je i dalje defanzivna sila, Tibor Plajs će po običaju dobiti svoje minute u kojima se očekuje veliki učinak za kratko vrijeme, a vjerovatno će se i Kris Singlton spuštati na pet, ukoliko bude potrebe.

Već tri sezone Efes je u vrhu, cijeli taj tim ostao je na okupu – svestrani Kruno Simon, Rodrig Bobua koji donosi instant poene, Adrijan Moerman koji je dok se nije povrijedio bio jedan od značajnijih igrača u timu, Džejms Anderson…

Na prekid sezone zbog pandemije, u trenutku kada je tim gazio Evropom, Efes je reagovao briljantno i osvojio Evroligu. Sada je izazov drugačiji i pitanja su hoće li se pojaviti nedostatak motiva ili zasićenost?

Mnogi su očekivali Micića u NBA, Larkina na drugoj destinaciji i još neke promjene, ali one se nisu desile, u skladu sa željama Efesa – gradi li se dinastija ili sledi pad?

Barselona – naviknuti na Šarasa

„Šaras je striktan, moraš da ostaješ u svojoj ulozi“, tako je Adam Hanga opisao Šarunasa Jasikevičusa, trenera Barselone, poredeći ga sa Pablom Lasom, trenerom Real Madrida u koji je Hanga sad prešao.

Nije ni igračima uvijek lako da prate Jasikevičusove zamisli i zato će mnogo značiti što je veliki dio tima tu od prošle godine – Nikola Mirotić ima štošta da dokaže poslije ne baš najboljih partija kada se lomilo prošle godine, a tu su i Nik Kalates, Kori Higins, Brendon Dejvis, Kajl Kjurik…

U skladu sa finansijskim problemima cijelog sportskog društva, i košarkaški klub se borio sa smanjenjem plata igračima, ali čini se da je pred početak sezone situacija u pristojnom stanju. Najveća promjena je na poziciji plejmejkera – Leandro Bolmaro je otišao u Minesotu, a došao je Nikolas Laprovitola. Argentinac je sličniji karakteristikama Niku Kalatesu, odličan iz pika, ali je tek nešto bolji šuter, i Kataloncima opet nedostaje šut sa pozicije jedan.

Keca može da igra i mladi Rokas Jokubaitis, vidjećemo hoće li moći odmah da se izbori za više minuta – možda i hoće, pogotov uzevši u obzir to što će Aleks Abrines dugo odsustvovati.

Barselona ima dubok tim. Stigao je i Najdžel Hejz, odličan šuter za tri poena i solidan timski defanzivac, još jedan košarkaš koji poznaje Jasikevičusovu filozofiju.

CSKA je uvijek tu, s debelim razlogom

Kontinuitet na klupi i u sastavu ima još jedan tim – moskovski CSKA predvođen Dimitrisom Itudisom, koji predvodi Armejce još od 2014. godine. Prošle sezone je grčki trener izvukao maksimum iz tima koji su pratili veliki problemi – prvo povreda Nikole Milutinova, do koje je CSKA bio skakački nadmoćan, a zatim i sukob Itudisa i menadžmenta sa hirovitim Majkom Džejmsom, igračem kod kojeg je lopta najviše vremena bila u rukama. Uprkos tome, CSKA je tek u dramatičnoj završnici pao u polufinalu s Efesom.

Tim su napustili Darun Hilijard i Janis Strelnijeks, a došli su Aleksej Šved i Marijus Grigonis. Litvanac je izuzetan šuter, i ne samo to, dok se Šved vraća u klub iz kojeg je otišao 2012. godine.

Da li je Armani jači ili slabiji?

Prošle sezone se Armani napokon dočepao fajnal-fora, ali je ostao bez dvojice članova startne petorke – najboljeg strijelca Kevina Pantera, te Zeka Ledeja. Obojica su otišli u Partizan, a više u timu nema ni Micova, Rola, Bruksa, Evansa…

Neki stubovi tima su ostali tu – Serhio Rodrigez (35) i Kajl Hajns (35) i dalje su elitni evroligaški igrači, ali vidjećemo hoće li početi da padaju. Pogotovo se to odnosi na Hajnsa, koji je u koncepciji Etorea Mesine ipak važniji.

Italijanski stručnjak doveo je beka Devona Hola iz Bamberga, koji tek treba da se dokaže na evroligaškom nivou, kao i Džerijana Granta, kombo beka koji je blistao u Promiteasu prošle sezone, a ima i solidno NBA iskustvo. Spoljna linija ojačana je i Trojem Denijelsom, kojem će to biti prvo evropsko iskustvo (povredio se i odsustvovaće tri nedelje), a pod koš je iz Panatinaikosa došao Dinos Mitoglu.

Stigao je Nikolo Meli, koji se sigurno uželio takmičarske košarke, ali pitanje je može li da reprodukuje partije koje su ga preporučile NBA ligi. Ako uspe, on je najvažnije pojačanje Armanija ovog ljeta. Šavon Šilds je prošle sezone pokazao raznovrsnost i poenterske sposobnosti koje možda nisu bile očekivane, Malkolm Dilejni i dalje će biti jedan od ključnih ljudi u ekipi, a Luiđi Datome i dalje može da stvori poene.

Utisak je da će Mesini biti potrebno neko vrijeme da složi tim i da je pitanje hoće li Armani biti jednako jak kao prošle sezone.

Fenerbahče vreba

Aleksandar Đorđević nije uspio da sa Virtusom izbori Evroligu putem Evrokupa, ali je Bolonjezima doneo titulu šampiona Italije poslije dvadeset godina. Sada je preuzeo Fenerbahče, koji je imao turbulentnu sezonu – užasan početak, izvanredan drugi dio sezone, a zatim povrede i probleme sa virusom korona u ključnom dijelu sezone, tokom plej-of serije sa CSKA.

Igor Kokoškov je otišao, ali Fener vjeruje srpskim stručnjacima. Đorđević na raspolaganju ima odličan tim, a možda i najveće pojačanje jeste Pjerija Henri – pametan i racionalan plej koji razigrava cijeli tim (bio je drugi asistent takmičenja prošle sezone), odličan defanzivac, uz dobar šut sa poludistance i prodor. Svakako će biti ozbiljno poboljšanje u odnosu na često pogubljenog Lorenza Brauna i rasteretiće Nanda de Koloa u organizaciji napada.

Odlično pojačanje je i Akile Polonara, koji je eksplodirao prošle godine u Baskoniji šutirajući trojke 44,3 posto – petorka Henri-De Kolo-Gudurić-Polonara-Veseli djeluje izuzetno na papiru.

Stigao je i Devin Buker iz Himkija – njegovi dobri brojevi prošle sezone ne znače mnogo u kontekstu rezultata tima iz Podmoskovlja, ali Đorđević američkog centra odlično poznaje još iz vremena kada su zajedno bili u Bajernu. Stigao je Marijal Šajok iz Burse, raznovrstran strijelac, ostao je još jedan odličan šuter u Dajšonu Pjeru, a Danilo Bartel dobio je drugu šansu iako se prošle sezone nije baš dobro snašao.

S obzirom na probleme koji su pratili klub, ponovo je napravljen respektabilan tim – čini se da je opet upadljiva razlika između nosilaca i onih koji to nisu, mada ne kao prošle sezone. Na Đorđeviću je da napravi pravu smešu, uz nadu da povrede neće praviti probleme.

Real Madrid uzvraća udarac

Sa Pablom Lasom na klupi, Real Madrid postepeno uvodi svježu krv i uspijeva da ostane konkurentan. Prošle sezone ih je lopta dijelila od toga da eliminišu budućeg šampiona Efes, a u finalu plej-ofa ACB lige bolja je bila Barselona.

Real je ostao bez Usmana Garube, ali ima novi projekat u liku mladog Tristana Vukčevića, sina Dušana Vukčevića, reprezentativca Srbije i Crne Gore na Evrobasketu 2003.

Najveće pojačanje vjerovatno je Najdžel Vilijams-Gos. Bivši košarkaš Partizana stiže poslije izvrsne sezone u Lokomotivi i kompletan je paket – poboljšao je i šut za tri poena uz brojne druge načine na koje poentira, dobar u defanzivi na lopti, racionalan razigravač koji odlično čita igru.

Na pleju je stigao i Tomas Ertel, koji donosi još jednu pik-en-rol prijetnju, uz više nego limitranu defanzivu doduše, ali imaće ko i da ga pokrije – u tim je stigao Adam Hanga, svojevremeno najbolji odbrambeni igrač Evrolige, a u reketu je i dalje stub u vidu Edija Tavaresa.

Na centru je i Vensan Poarije, snažan igrač sa takođe izvrsnim defanzivnim njuhom i osjećajem za skok, uz solidan napadački repertoar. Iz Asvela je stigao Geršon Jabusele, Trej Tompkins ponovo će biti važan i preuzimaće odgovornost iz drugog plana, a simboli kluba i dalje su tu – Serhio Ljulj i Rudi Fernandez.

Uz Abaldea i Kozera, koji su pretnja i u prodoru i u šutu, kao i defanzivnog specijalistu Džefrija Tejlora, Real je opremljen da igra različite vrste košarke i može da se izbori i sa potencijalnim povredama, kojih nažalost nije manjkalo prošle sezone.

Ko su novajlije?

Umjesto Himkija i Valensije, ove sezone ćemo u Evroligi gledati Uniks i Monako. U oba tima dovedena su zvučna pojačanja.

Majk Džejms je neočekivano potpisao za Monako, tako da se očekuje da bude Šved poslije Šveda u sljedećoj sezoni, barem kada je riječ o broju šuteva. Umnogome je Monako promijenio tim, možda ste i zaboravili na Donatasa Motiejunasa, koji je bio u Kini poslednje četiri sezone, a u Evropi je posljednji put igrao još 2012, u dresu Prokoma. Zvezdan Mitrović doveo je i Lea Vestermana i Vila Tomasa, tu je i Danilo Anđušić – interesantan, ali utisak je i ne dovoljno kvalitetan tim za borbu za plej-of. Mada, ko zna…

Uniks je doveo Marija Hezonju, a u posljednji čas i O-Džeja Meja, nekadašnjeg trećeg pika sa drafta, igrača čije je košarkaško znanje nesporno, ali čiji su problemi uglavnom van terena. Suspendovan je zbog dopinga na dve godine iz NBA (2016-2018), otad igrao u Portoriku i Kini, a ovo će mu biti prvo evropsko iskustvo.

U svakom slučaju, biće zanimljivo pratiti kako će to izgledati, uz još jednog bivšeg NBA igrača Ajzeu Kenana (bio tu i prošle sezone), zatim Džekirija, Voronceviča, Lorenza i Džona Brauna… Ako se kockice poklope, Uniks će biti nezgodan za svakoga – ako ne, serije poraza neće biti čudne.

Gdje su iznenađenja iz prošle sezone?

Prošle sezone su najprijatnija iznenađenja bili Bajern i Zenit, koji su tek u majstoricama ostali bez plasmana na fajnal-for, u serijama s Armanijem i Barselonom.

I Andrea Trinkijeri i Ćavi Paskval ostali su bez glavnih igrača, mada je tim iz Sankt Peterburga više menjao.

Vejd Boldvin, prošle sezone prvi strijelac Bajerna, pojačao je Baskoniju, otišao je i jednako važni Džejlen Rejnolds, ali italijanski stručnjak sastavlja ekipe tako da retko zavise od jednog pojedinca. Biće to Bajern sa SFRJ ukusom – Lučić, Jaramaz, Radošević, Šiško, Đedović, uz Korija Voldena, koji je igrao u Partizanu i Zvezdi. Uz Dešona Tomasa, Otela Hantera i Daruna Hilijarda, Bajern je na papiru vjerovatno i jači nego prošle sezone, ali papir ne znači mnogo.

Zenit je ostao bez Kevina Pengosa, jednog od najboljih igrača Evrolige prošle sezone, zatim bez Holinsa, Vila Tomasa, Bleka… Šabaz Nejpir trebalo je da bude najveće pojačanje, ali on je već povredio skočni zglob i pitanje je koliko će odsustvovati.

Vrlo osjetljivo, jer Zenit ima mnogo šutera koji zavise od plejmejkera Nejpirovih karakteristika. Doduše, ne u potpunosti. Tu su Džordan Lojd i Bili Beron, bivši košarkaši Crvene zvezde, zatim Koner Frenkamp, kao i Sergej Karasjov i starosjedilac Mateuš Pontika.

Unutra će Zenit biti atletski impresivan i raznovrstan – počev od Kuzminskasa, pa sa Džordanom Mikijem, Gudaitisom i Pojtresom, uz Ponitku na krilu, Zenit bi trebalo da bude odličan u skoku. Vjerujemo da će Paskval opet napraviti konkurentan tim.

Ivanović pred novim zadatkom

Baskonija je umnogome promijenila tim. Između ostalih, otišli su Henri, Vildoza i Polonara, pa je spoljna linija skoro u potpunosti nova, počev od Boldvina, koji je stigao iz Bajerna.

Uz njega, najveće pojačanje je Simone Fontekio, koji je bio izvrstan za Italiju na Olimpijskim igrama u Tokiju, kao i za Albu prošle sezone. Iz Albe je pristigao i povratnik Džejson Grendžer, kod Duška Ivanovića naredne sezone igraće i Vanja Marinković, a očekuje se da Alek Piters nastavi da bude jedan od nosilaca.

U reketu su Met Kostelo, koji je došao iz Gran Kanarije, zatim Lendri Noko i Stiven Inok, koji je dobro počeo sezonu. Videćemo može li Ivanović opet da složi koherentnu i opasnu ekipu.

Može li Makabi do nečeg značajnijeg?

Poslije dugo vremena, Makabi ima kontinuitet na klupi s Janisom Sferopulosom, koji je tu od novembra 2018. godine. Skoti Vilbekin ostaje čovjek sa ključevima tima i neko ko samostalno nosi spoljnu liniju. Dovedeni su tu Kinan Evans, jedan od najboljih igrača izraelske lige prošle sezone, kao i Kameron Tejlor, koji može da brani više pozicija i pomaže u skoku.

Uz Vilbekina, za poene spolja najviše će biti zadužen Džejms Naneli, a napadački je Makabi jak i u reketu – Derik Vilijams je već naviknut na evroligaške parkete i gledaće da podseti na partije iz Bajena, a Džejlen Rejndolds je blistao prošle sezone i uvek je pretnja u igri leđima i skoku. Isto se može reći za Anta Žižića, koji je trenutno povređen, pa je na kratkoročni ugovor došao Matijas Lesor.

Uz neke pouzdane igrače poput Kalojara i Di Bartolomea, Sferopulos može da skocka fin tim.

Atinski velikani

Olimpijakos i Panatinaikos nemaju budžete kao donedavno i to se vidi po sastavima ekipa. Nema toliko zvijezda i skupo plaćenih igrača, pa se traže drugačiji putevi do uspjeha.

Najveći šok biće to što nećemo više gledati Vasilisa Spanulisa u dresu Pirejaca, ali gledaćemo Slukasa, Printezisa, Papanikolau, produžen je ugovor i sa Vezenkovom, a stigli su Tajler Dorsi, Tomas Vokap, Mustafa Fal… Uz Mekisika i Žan-Šarla, Olimpijakos sa Barcokasom na klupi može da bude nezgodan tim.

Od Nemanje Nedovića očekuje se da bude lider tima, što mu nije strana uloga, već je tako vodio Unikahu u Evroligi. Janis Papapetru ostao je u Panatinaikosu, Papajanis je neki drugi igrač sada kada je skinuo višak kilograma, a stigao je precizni šuter Deril Mekon, kao i Džeremi Evans, koji može i širi teren i dobar je na skoku. Trener Dimitrios Priftis debitant je u Evroligi, ali je četiri godine sa uspjehom vodio Uniks.

Prisustvo navijača posebno je značajno za atinske velikane, i to će im sigurno donijeti koju pobjedu do koje pred praznim tribinama ne bi došlo.

Plej-of daleko, ali…

Uz inventivnog trenera Martina Šilera, Žalgiris nikada ne treba otpisati, vratio se i Edgaras Ulanovas, ali je realno tim iz Kaunasa slabiji nego prethodnih sezona.

Najzvučnije pojačanje je Emanuel Mudijej, sedmi pik sa drafta 2015, ali on nije dugo igrao, a čini se i da se stilom igre ne uklapa u evropski stil igre, barem ne u pozicionom napadu. Uz domaće jezgro tima i navijače, sa Žalgirisom niko neće voljeti da igra u Kaunasu, ali čini se da je plej-of daleko.

Doigravanje je daleko i za Albu, na čijoj klupi ćemo gledati Izraela Gonzalesa umjesto Aita Garsije Renesesa, kao i za Asvel koji je opet atletiki moćan, uz nekoliko igrača koji su se dokazali na Evrokup nivou. Prvih sedam od 11 mečeva, Parkerov tim igra kod kuće, i to je prilika da se uhvati zalet, ali plej-of ipak nije realno očekivati.

foto:euroleague

About The Author