Vlade Divac: Promijenio mi je život

Vlade Divac prisjetio se dolaska u NBA ligu.

Divac je iz Partizana direktno 1989. otišao u NBA ligu u ekipu Los Anđeles Lejkersa. Uskočio je “u patike” legendarnog centra Karim Abdul Džabara.

U razgovoru sa domaćinom podkasta “Ledžends of sports” Endijem Bernstinom, poznatim sportskim fotografom Divac je upitan da podijeli sjećanje na Majkla Kupera, slavnog beka Los Anđeles Lejkersa sa kojim se sreo na zalasku njegove karijere.

Lejkersi su povukli njegov dres “21” iz upotrebe prije dva mjeseca, a u martu 2004. najavljeno je da će biti primljen u Nejsmitovu “Kuću slavnih” u Springfildu i to će se dogoditi ovog vikenda.

Samo u Meridianu: Igraj Bet Builder na košarku i složi kvotu po sopstvenoj želji

“Majkl mi je mnogo pomogao u mojoj prvoj godini, mnogo pomogao da napravim prelaz iz evropske u NBA košarku. Drago mi je da će biti dio ‘Kuće slavnih’, zasluženo. On nije bio glamurozan igrač, superstar, ali preuzimao je na sebe sav ‘prljavi posao’. Ne znam koliko puta je bio defanzivni igrač godine.To što ste gledali na utakmici Majkl je radio i na treningu, sjajna karijera”, dodao je Divac.

Divac je upitan iza Džerija Vesta, jednog od najvećih igrača u istoriji Lejkersa, a kasnije i generalnog menadžera, koji je preminuo prošle godine, a koji je Divca uveo u “Kuću slavnih”.

“Prvi put sam sreo Džerija kada sam stigao iz Jugoslavije prvi put. Sletio sam sa suprugom Anom i on nas je dočekao. Bio je to naš prvi kontakt, iako nisam pričao engleski. Mnogi kažu da ni danas ne pričam engleski, ali šest mjeseci kasnije kada sam počeo da govorim i kada sam počeo da vodim razgovore sa Džerijem, postao je član moje porodice, a ja član njegove porodice.

Veoma sam zahvalan za sve što je uradio za mene, kao i za moju porodicu. Promijenio mi je život, doveo me je tada iz Evrope, a tada nije bilo mnogo evropskih igrača. Tačnije, nije bio nijedan. Ja sam prvi koji je draftovan u prvoj rundi NBA drafta i koji je došao iste godine. Za mene je on genije, vizionar koji je vidio kako će se razvijati liga. Danas imate 30 odsto evropskih igrača”, kazao je Divac, koji je bio dio prvog talasa Evropljana u NBA.

“Džeri me je prvi prepoznao, dao mi šansu. Bio je iskren čovjek i to veoma cijenim kod njega. I kada sam postao generalni menadžer Sakramento Kingsa njega sam prvog pozvao.”

Divac je bio bijesan kada je morao da ode iz Lejkersa 1996. u zamjenu za Kobija Brajanta. Prijetio je i da će ostaviti košarku kada je čuo za trejed u Šarlot.

“Šarlot ga je draftovao jer im je Džeri rekao koga da draftuju. Da, razmišljao sam o penziji. I Džeri je ponovo ispao pametan, znao je odakle dolazim, imali smo odličan razgovor, u kojem je učinio da se osjetim odlično zbog toga.

Rekao mi je da razumije moje emocije. Kazao mi je ‘Zašto ne odeš u Šarlot i provedeš tamo par dana, da vidiš kako je’. I kada sam se vratio vjerovao sam njegovoj procjeni, još tada mi je govorio da će Kobi biti fenomenalan. Ostalo je istorija”.

Nakon Šarlota Divac je najbolju košarku igrao u Sakramento Kingsima.

“Uz Lejkerse smo bili Top 2 tima u ligi. To finale Zapada bilo je u suštini NBA finale. Bili smo veliki konkurenti i činili smo jedni druge boljima. To NBA liga radi, tjeraš svoje protivnike da budu bolji”.

Govorio je Divac i o slavnom glumcu Džeku Nikolsonu, koji će ući u “Kuću slavnih” kao super-fan.

“Mnogo je uspomena na njega, bio je iskreni navijač Lejkersa odavno. Odrastao sam u Evropi, u Jugoslaviji, gledajući njegove filmove, a onda zaigrate za Lejkerse i vidite da navija za vaš tim. Moje posljednje sjećanje na njega je nastalo kada su me Lejkersi pozvali da izvedem šut sa pola terena u humanitarne svrhe i pogodio sam, a Džek je bio prvi koji mi je čestitao. Veoma sam srećan zbog Džeka, zaslužio je da bude dio ‘Kuće slavnih'”, završio je Divac, koga je nedavno Duško Vujošević okarakterisao kao jednog od majstora košarke.

Vlade Divac je jedan od samo sedam NBA igrača koji su u istoriji najjače lige na svetu karijeru završili sa više od 13.000 poena, 9.000 skokova, 3.000 asistencija i 1.500 blokada.

Rođen 3. februara 1968. u Prijepolju, karijeru je počeo u Slogi, potom nastupao za Partizan, a od 1989. u NBA ligi za Lejkerse, Šarlot, na kratko za Crvenu zvezdu, pa od 1998. za Sakramento Kingse sve do 2004, kada je prešao u Lejkerse za poslednju godinu igračke karijere, tokom koje je nastupio i na jednom NBA Ol-star susretu 2001. godine.

Sa Partizanom je bio prvak nekadašnje Jugoslavije (1987) i osvajač Kupa SFRJ (1989), kao i međunarodnog Kupa Radivoja Koraća (1989).

Sa reprezentacijom Jugoslavije je osvojio brojne medalje. Zlata je osvajao sa juniorskom selekcijom na U18 prvenstvu Evrope 1985, dva sa U21, mladom reprezentacijom (1986. evropsko, a 1987. svetsko u čuvenom pohodu ekipe Svetislava Pešića u Bormiju), ima dve olimpijske srebrne medalje (1988. i 1996.), ali i važna senorska zlata. Triput je bio član reprezentacije koja je postajala šampion Evrope (1989, 1991. i 1995), a dvaput je bio i prvak sveta – 1990. u Argentini i 2002. u Indijanapolisu.

Jedan je od samo četiri košarkaša iz Evrope, uz saigrača iz Kingsa, Peđu Stojakovića, te Dražena Petrovića i Zidrunusa Iglauskasa, čiji je dres povučen iz upotrebe u NBA klubu. Bio je predsednik KK Partizan, skaut Lejkersa, radio u upravi Real Madrida, bio 2008. savetnik za humanitarna pitanja u Vladi Srbije, predsednik Olimpijskog komiteta naše zemlje od 2009. do 2016, a radio je i kao sportski direktor „kraljeva“ iz Sakramenta.