Miroslav Raduljica: Nezasluženo mislim da nisam dobio šansu u Zvezdi
Miroslav Raduljica je samo nekoliko dana nakon dolaska u novi klub, govorio o promjeni u karijeri, ali i o Crvenoj zvezdi i reprezentaciji.
Rekao je Raduljica da mu je mnogo pomoglo što je prije promjene kluba proveo mjesec dana na pripremama sa Crvenom zvezdom i Duškom Ivanovićem jer mu je to omogućilo da bude u dobroj bazičnoj formi, sada je, kaže, samo potrebno da uđe u formu za mečeve.
„Zanimljiva sezona u smislu, pričamo o meni, a dotaći ću se i kluba. Nezasluženo mislim da nisam dobio šansu i u priči sa trenerom došli smo do zaključka da je možda ranije trebalo da mi kaže ako me nije vidio u timu i da probam da se ja nađem negdje drugdje. Samo mi je žao što nisam dobio priliku jer mislim da sam mogao jako dobro da je iskoristim i da uopšte nisam bio za bacanje. Ali dobro, trenerova filosofija.
I ja sam je jako poštovao. On ima prema svima očinsku figuru i kao trener i kao osoba i tu nema puno diskusije, njegova se riječ i odluka poštuje. Ja sam radio šta je bilo do mene, i više nego što je bilo do mene, bar u ovim godinama, a mislim da nisam dobio neki zasluženi rispekt, bar na osnovu i nekih starih zasluga, ako ćemo i o tome da pričamo. Ali, nema veze”, rekao je Raduljica i nastavio:
“Nije mi žao što sam bio nego samo što pred navijačima nisam uspio da pokažem više od onoga što sam pokazao u onih par utakmica. Sve je to tako ispalo da sam presjedio cijelu sezonu, a nisam bio za bacanje i onda je ta priča bila da sam ja tu došao da završim karijeru što mi uopšte nije bio cilj – niti da ta priča krene niti je bio moj cilj da završim karijeru, pogotovo ne na taj način. Jako je glupo da neko ko je uvijek igrao na vrhunskom nivou i u vrhunskim klubovima završi sjedeći na klupu zato što mu neko nije dao šansu, zar ne“, rekao je Raduljica na pitanje o sezoni provedenoj u Crvenoj zvezdi.
Žarko Paspalj: ABA liga je spas za regionalnu košarku
Raduljica je govorio i o nedavno završenom Svjetskom prvenstvu na kome je reprezetnacija Srbije osvojila srebrnu medalju:
„Iskreno, ja slabo i gledam košarku kad je ne igram i onda nisam baš pomno pratio od priprema, ali naravno kad je počelo prvenstvo, znam te momke, oni su i odrasli uz nas, da kažem da je to ta novija generacija koja dolazi, a drago mi je zbog njih, navijao sam svim srcem za njih. Stvarno ne mogu da kažem da sam imao bilo kakva očekivanja, naravno da bih volio da su osvojili. Ali sam se šalio da je dobro što nisu osvojili, onda ćemo ostati mi jedini koji nismo osvojili zlato. Šalim se naravno.
Baš smo to finale ispratili društvo i ja veoma emotivno i žao mi je što nekako i mi kao igrači i oni, što ne možemo da shvatimo to da kad se izgubi finale da je to uspjeh, zato što stvarno jeste i to je nevjerovatan uspeh biti drugi na svijetu, opet da pominjemo sve uslove u kojima naša reprezentacija i klubovi rade i borave to ne da je uspjeh nego je van svakih merila i očekivanja.
Nekada mi je žao što mi ne znamo da se poradujemo i tom srebru i tom petom mjestu i tom ne znam kom drugom mjestu zato što su malo i naši navijači razmaženi. Mi smo krivi, pričali smo to sto puta, zato što donesemo neke rezultate i ljudi očekuju da to uvijek bude na tom nivou, a milion i jedan faktor je da se uopšte dođe bilo kog mjesta, do prvenstva, a tek onda da osvojiš neku medalju i ostvariš neki uspjeh. Mnogo mi je drago zbog tih momaka, mnogo mi je drago što se dobro druže, to je meni uvijek bilo najbitnije, bitnije od svake medalje. To sam ponavljao više puta i ponavljaću do kraja života jer medalje i ne znam gdje su mi, ali znam ko mi je bio cimer i sa kime sam trenirao i sa kim si došao do uspjeha“, poručio je Raduljica u intervjuu za “Sportklub”.