Vlade Divac o flopingu: To sam pokupio od fudbalera u Evropi

Vlade Divac bio je jedan od prvih igrača, koji je iz Evrope otišao u NBA.

Divac je stigao u Los Anđeles Lejkerse iz Partizana i to nakon što se penzionisao Karim Abdul Džabar. Sačekali su ga Medžik Džonson, Džejms Vorti, Bajron Skot….Izborio se za mjesto pod suncem, potom igrao za Šarlot i Sakramento, koji je penzionisao njegov dres, a karijeru je završio u Lejkersima. Igrao je i na OL star meču dva puta, ušao u Kuću slavnih FIBA i onu u Springfildu.

U Sakramentu je bio i prvi operativac, a njegov mandat kao funkcionera ostaće upamćen po tome što je draftovao Marvina Beglija prije Luke Dončića.

U podkastu kod bivšeg saigrača Bajrona Skota još jednom je objasnio taj potez.

“Išao sam u Madrid da razgovaram sa Lukom godinu dana prije drafta. On je definitivno bio na samom vrhu moje liste. Ipak, ispostavilo se da sam napravio grešku. Luka je nevjerovatan talenat, uz Jokića jedan od najboljih u ligi”, rekao je Divac i dodatno pojasnio:

“Moja logika je bila sljedeća: asistenti su tvrdili da on može da igra na krilu, ali ja sam znao da je Luka plejmejker, ‘trener na terenu’. Osjetio sam da, ako uzmem Luku, moram da trejdujem Foksa. Već sam imao izgrađen odnos sa Foksom i smatrao sam da je on, za mali market kao što je Sakramento, savršen izbor. Luka je igrač za velika tržišta.

Plašio sam se da bih ga, ako ga draftujem, nakon par godina svakako izgubio. Bila je to teška odluka. Da mogu da se vratim kroz vrijeme, vjerovatno bih ga izabrao, ali on sada gradi fantastičnu karijeru tamo gdje jeste”.

Pričao je nekadašnji centar Lejkersa i o najbolnijim momentima tokom karijere, te se prisjetio svog odnosa sa Draženom Petrovićem. Devedesete su bile težak period na Balkanu, a nisu svi interpretirali dešavanja na isti način.

“Bilo je veoma teško za sve nas koji smo odrasli u Jugoslaviji. Odrasteš u jednoj državi, a onda političari donesu užasne odluke. Dođe do previranja, građanskog rata, ljudi počnu da ubijaju jedni druge. I odjednom, svako mora da izabere stranu. Sjećam se, igrali smo u Portlandu i očekivao sam da će Dražen, kao i uvijek, doći po mene da idemo na ručak. Nije došao.

Čekao sam ga na šuterskom treningu, svi su bili na terenu osim njega. Otišao sam u svlačionicu i pitao ga: ‘Dražene, šta se dešava?’. Rekao mi je: ‘Vidiš kakvi su problemi kod kuće, hajde da sačekamo da vidimo šta će biti, pa ćemo se čuti kad se smiri’. Rekao sam mu: ‘Prijatelju, ja nemam prijatelje na pola radnog vremena’. Tu smo se razišli. Nažalost, tragedija se dogodila par godina kasnije i nikada više nismo razgovarali. Mir sam pronašao tek kada sam kasnije razgovarao sa njegovom majkom i bratom Acom”.

Govorio je o počecima karijere i ispričao zanimljivu anegdotu.

“Počeo sam da igram košarku jer sam volio igru. Sa 16 godina sam dobio svoj prvi ček, to je bilo oko 1.000 dolara, što je tada u istočnoj Evropi bio ogroman novac. Donio sam pare kući da pokažem roditeljima, a otac me je pitao: ‘Ko ti je dao ovaj novac?’. Rekao sam mu: ‘Ljudi iz kluba’. On me je onda pogledao i pitao: ‘Pa znaju li oni da bi ti igrao i da te ne plaćaju? Vrati te pare odmah!’. Natjerao me je da vratim novac klubu“, rekao je kroz smijeh legendarni košarkaš.

Tokom razgovora, dotakli su se i Divčevog čuvenog trejda za Kobija Brajanta.

“Kada mi je agent javio da sam trejdovan, osjećao sam se kao da me je neko udario bejzbol palicom u potiljak. Nisam mogao da se pomjerim, bio sam očajan. Volio sam LA, volio sam Lejkerse, bili su mi kao porodica. Ali, s vremenom shvatiš… Danas bih trejdovao samog sebe za Kobija ponovo. Trejdovao bih čitav tim za Kobija. On je bio nevjerovatan – kao igrač, kao karakter i kao prijatelj. Užasno je to što mu se dogodilo“.

Morao je nekadašnji košarkaš Partizana tokom svoje karijere da se rve sa mnogim dominantnim peticama tadašnje NBA. Iz tih duela ima mnogo uspomena, a najupečatljiviji su svakako bili oni sa Šekilom Onilom, protiv kog je morao da se služi raznim „cakama“ u pokušaju da izvuče pobedu svog tima, ali ponekad i živu glavu:

“Šekil je bio toliko dominantan, fizički i znanjem. Protiv njega sam uvijek tražio način kako da mu otežam posao, jer je mogao da poentira kad god poželi. Trudio sam se da ga umorim trčanjem, a onda sam ‘izmislio’ flopovanje.

To sam pokupio od fudbalera u Evropi. On bi krenuo na mene, a ja bih pao. Sudije na početku nisu svirale, ali onda je publika počela da pravi pritisak i počeli su da duvaju u pištaljku. Rekao sam sebi: ‘Ovo će upaliti!’. Radio sam to samo protiv Šeka”, rekao je Divac prenosi Mozzart sport.