Svi bi voljeli da su u Partizanovoj poziciji

Obradović

foto: KK Partizan

Devet titula prvaka Evrope, duplo više učešća na završnim turnirima Evrolige… i pune tri decenije od kako je sa Partizanom u Istanbulu, kao 32-godišnji debitant, osvojio prvi trofej, Željko Obradović će ponovo sa klupe predvoditi crno-bijele u elitnom klupskom takmičenju Evrope

Legendarni trener se u ljeto 2021. vratio u Humsku sa ciljem da posrnulog giganta vrati u elitnu diviziju, a zahvaljujući „specijalnoj pozivnici“ srpski tim je poslije osam godina pauze ponovo među najboljim klubovima Starog kontinenta.

Beograđani sezonu počinju u petak gostovanjem Albi u Berlinu, a mnogo pre prvog podbacivanja lopte Obradović u razgovoru za Sport Klub ističe da je ponosan kada vidi koliko navijači vjeruju u klupski projekat.

Crno-bijeli su u ponedeljak saopštili da su prodali 11.000 godišnjih ulaznica što je apsolutni rekord Evrolige i najbolja potvrda koliko se Partizanova publika, odavno u Evropi prepoznata kao jedna od najkošarkaškijih, uželjela mečeva na najvišem nivou.

„Taj podatak sam po sebi je dovoljan da pokaže šta ljudi misle o povratku Partizana u Evroligu, koliko nam je stalo da smo dio tog takmičenja i koliko ćemo sve uraditi da probamo da ostanemo dio Evrolige. Želim da se zahvalim ljudima iz Evrolige koji su prepoznali da je Partizan taj klub i da zaslužuje da bude među najboljim timovima u Evropi. Nadam se da ćemo i kroz ligu uspjeti da shvatimo šta je potrebno da bismo ostali u Evroligi i narednih godina,“ kaže Obradović u intervjuu za Sport Klub.

Ekipu su tokom ljeta pojačali iskusni Evroligaški igrači – povratnik Danilo Anđušić, Džejms Naneli, Joanis Papapetru i Dante Egzum i jasno je da Partizan u sezonu ulazi sa neskrivenim ambicijama da se bori za mjesto u plej-ofu.

„Imali smo pripremni period koji je apsolutno bio onakav kakav smo željeli da bude. To kažem iz raznoraznih razloga. Mnogo igrača je bilo po reprezentacijama i logično je bilo da dobiju nekoliko dana odmora. Znam koliko je teško poslije napronog ljeta da će uđe u drugi program i ono što se zove klub. Problem smo imali, prije svega, na poziciji plejmejkera. Aleksa Avramović je odsutan i ne znamo kada će se vratiti, Egzum je imao povredu koja mu nije dozvolila da bude sa nama do posljednje pripremne utakmice, a onda je i Jam Madar pred Zagreb imao ozbiljne probleme sa leđima i nije putovao. Mi smo praktično u cijelom pripremnom periodu bili oslonjeni na jednog, a u nekim utakmicama čak nijednog plejmejkera. Bilo je potrebno da ih sačuvamo i to vrijeme na terenu raspodelimo ostalim igračima.“

Partizan na startu sezone neće moći da računa ni na Alena Smailagića, ali Obradović uprkos problemima vjeruje u ono što ima na raspolaganju.

To nije razlog da ne vjerujemo sebi i ostalim igračima koji pokrivaju različite pozicije. Tako ćemo se ponašati. Sve probleme koje imamo ostavićemo iza sebe i okrenuti onome što je mnogo važno, a to su velika želja i prepoznavanje onoga što su nevjerovatni navijači Partizana uradili. Imamo 11.000 pretplatnih karata, to pokazuje koliko nam vjeruju, a kad ti neko vjeruje moraš da izađeš na teren i bez obzira što si najmlađi tim u Evropi daš sve od sebe. Kada si mlad onda imaš ogromnu energiju, želju i mora.“

Predsjednik Evrolige odnedavno je Dejan Boridoga, čovjek koji je sa Obradovićem sarađivao u Real Madridu i Panatinaikosu, kao i u reprezentaciji.

„Imamo specijalan odnos i želim mu sve najbolje na toj poziciji. Dejan je neko ko razumije problematiku košarke i poznat je kao čovjek koji ima odnose sa svima. U tom smislu da će naći zajednički jezik sa svim ljudima sa kojima je neophodno da se priča, između ostalog i sa FIBA. Nije loša prilika da se prisjetimo i čoveka koji je 22 godine bio na čelu Evrolige, da mu se oda zahvalnost. Nadam se da će se toga svi sjetiti i uraditi ono što je Đordi Bertomeu zaslužio, a to je njegov ogroman doprinos u svemu onome što je Evroliga danas. Dejanu i njegovom timu želim sve najbolje, čovjek je koji je pokazao svoju veličinu u tome da je uvijek znao da prepozna stvari. Način na koji je radio i kao igrač i kao funkcioner doveo ga je do toga da se svi usaglase da on treba da bude prvi čovjek Evrolige.“

Trofejni trener na raspolaganju ima tim koji je spoj mladosti i iskustva, a gotovo polovina ekipe će debitovati u najvišem rangu. Od mlađih košarkaša samo Tristan Vukčević ima evroligaške minute u dresu Reala.

“Apsolutno je jasno da su mladi igrači napredovali, samo što to nije dovoljno. Ne treba sada da se zadovoljavaju. Moraju da nastave da rade još više. Automatizmi su u košarkaškoj igri veoma važni. Mi smo došli do nekih stvari, to je neuporedivo u odnosu na prije godinu dana i meni je to savršeno jasno. U tom smislu ćemo nastaviti da radimo. Ponavljam, nikada ne treba biti zadovoljan nego uvijek težiti da budeš još bolji i to je ono na čemu ćemo insistirati na svim treninzima i svim utakmicama.“

Obradović je u karijeri ukupno osvojio 51 trofej – 42 kao klupski trener, tri kao igrač, četiri u ulozi selektora reprezentacije i dva u dresu sa državnim grbom.

Radio je u Atini i Istanbulu, gradovima sa dva Evroligaša, a ove sezone je i Beograd stao uz rame pomenutim metropolama.

„To je fantastična stvar za Beograd. Nekad je bila i Bolonja, ali na sreću sada smo mi tu. Moja je najveća želja da tako bude i u budućnosti kako bi ljudi imaju priliku da gledaju veliki derbi u okviru Evrolige, da sve bude onako kako treba da bude i da pošaljemo najljepšu moguću sliku iz Beograda cijeloj Evropi i svijetu. To su želje koje treba da budu prioritet svima nama koji smo unutra.“

Vraća se Obradović na podatak na koji je i više nego ponosan – 11.000 prodatih godišnjih ulaznica.

Naravno da me to čini ponosnim. Mislim da je fantastična stvar što smo oborili rekord Evrolige, a sa druge strane to je obaveza koja je fenomenalna. Vjerovatno svi koji se bave ovim poslom bi voljeli da imaju ovakvu situaciju, da im neko vjeruje koliko nama naši navijači vjeruju. Ponavljam još jednom, mi smo najmlađi tim i imamo obavezu da izađemo na teren i damo sve od sebe u svakom trenutku. Napravljena je analiza po iskustvu timova u Evroligi, pojedinačno, koliko su igrači igrali, i mi smo treći od pozadi. Najneiskusniji su Valensija i Baskonija, koja je promijenila tim, i poslije njih ekipa Partizana. To neiskustvo treba da pretočimo u nešto što je energija, u nešto što je želja, u nešto što će ljudi koji ispune dvoranu biti u stanju da prepoznaju. Ti ljudi kad izađu iz dvorane treba da budu zadovoljni i kažu: ‘Dobro, ovi momci daju sve od sebe, bore se’, a možda ima neko ko je bolji i sigurno će biti neko bolji od nas. Mi samo treba da budemo zadovoljni sa sobom, a onda sigurno i navijači.“

Obradović se poslije dve godine pauze vraća u takmičenje, a na pitanje da li se Evroliga više uželela njega ili on Evrolige odgovara:

„Ne znam koliko se Evroliga uželjela mene. Ja sam prezadovoljan bio i prošle godine kada sam se vratio u Partizan. Osjećaj je i dalje isto. Biti dio Evrolige je posebno zadovoljstvo, vraćam se na ono što mi je veoma poznato i naravno jedna od najljepših stvari je što ću da sretnem drage prijatelje,“ kaže i podvlači da je jedina ambicija njegovog tima da ide iz utakmice u utakmicu.

„Ponavljam, želimo da naši navijači, koji su i ovoga puta pokazali koliko nam vjeruju, izađu zadovoljni poslije svakog meča. U tom smislu da su prepoznali želju, volju i borbenost koja je inače karakteristika svakog mladog tima.“