Spanulis: Svi znaju da Mega fantastično radi

U Beogradu će se od petka do nedelje održati kvalifikacioni turnir juniorske Evrolige „Adidas Next Generation Tournament Marko Ivković“ gdje će tradiocinalno učestvovati i juniori Mega Mozzarta.

Tom prilikom je ovaj klub ugostio selekciju „U18 Next Generation Team Belgrade“ sastavljenu od talenata iz više zemalja i koju sa klupe predvodi legendarni košarkaš Vasilis Spanulis koji je na kraju prošle sezone završio igračku karijeru.

Prije početka treninga u hali Mega Factory imali smo priliku da kratko popričamo sa „Bilijem“ Spanulisom o kraju igračke karijere, novoj ulozi, Megi, Beogradu i ostalim košarkaškim temama.
Prije nekoliko mjeseci, pomalo neočekivano, završili ste igračku karijeru. Kada su svi očekivali Vaš povratak u reprezentaciju i nastup u kvalifikacijama za Olimpijske igre u Tokiju, doživjeli ste povredu i odlučili ste okončate karijeru. Koliko je bilo teško u tom trenutku donijeti takvu odluku?
“Hvala vam na dobrodošlici. Ta odluka je za mene bila prilično laka. Jednostavno, zasitio sam se košarke. Postigao sam sve što sam želio, ostvario sam sve svoje snove, možda i više od toga. Kada ostvarite sve ciljeve, to vas usreći, ali ponekad zbog svega toga gubite motivaciju. Ispunjen sam u potpunosti, zahvalan sam i blagosloven i sada želim da uživam u životu i da započnem nešto novo”.

Ono što je očigledno je da ne možete bez košarke. Često prisustvujete utakmicama. Nedavno ste putovali i u Egipat na meč Interkontinentalnog kupa u Kairu, ovih dana ste u Beogradu gde ćete biti trener jedne od ekipa koja učestvuje na Evroliginom juniorskom turniru. Da li će Vaša budućnost na neki način biti povezana sa košarkom, i šta je ono što biste voljeli da radite?
“Košarka mi je u krvi. Moja porodica mi je na prvom mjestu, a odmah poslije nje je košarka. To je nešto što ja mnogo volim, košarkom sam zaražen kao nekim virusom još od malih nogu i zbog svega toga želim nešto i ja košarci da vratim. Imam veliku želju da podijelim svoje znanje i iskustvo. Još ne znam na koji način će to biti, ali svakako želim da na neki način ostanem u košarci i da joj vratim dio onoga što je ona meni dala”.

Da li ćete možda postati trener?
“Vidjećemo. To je nešto o čemu razmišljam, što mi se zaista dopada, pa ćemo vidjeti”.
Nalazimo se u hali „Mega Factory“, a Mega je zajedno sa Partizanom i Barselonom najuspješniji klub po broju draftovanih košarkaša u Evropi. Kako to objašnjavate?
“Jedna osoba idejno stoji iza čitavog tog projekta, a to je Miško Ražnatović. On je moj agent, veoma sam zahvalan, jer smo imali sjajnu saradnju 20 godina. Ta naša saradnja prevazilazi poslovni odnos, postali smo kao porodica, veoma smo bliski prijatelji. On je sa Megom napravio nevjerovatnu stvar. Fantastično se radi sa mladim igračima, iz čitave Evrope. Ova dvorana je fabrika košarkaških talenata. Svi NBA timovi sada imaju veliko povjerenje u ovaj klub. Žele da gledaju njihove treninge, da prate njihove igrače. Sada svi znaju da Mega fantastično radi sa mladima, da su među najboljim klubovima u tom segmentu i da će tu uvijek pronaći veoma perspektivne igrače”.

Godinama unazad Mega ima najmlađi tim ne samo u regionu već i u čitavoj Evropi, kako komentarište taj jedinstven košarkaški projekat?
“Pogledajte ovu halu, uslove za košarku koji postoje ovde. Sva djeca koja ovde treniraju imaju veliku sreću. Za klub i tim kakav je Mega, da posjeduje ovakvu salu, teretanu, sjajne uslove, to je fenomenalno”.

Među najboljim košarkašima sveta trenutno su jedan Grk i jedan Srbin. Janis Adetokunbo je MVP plej-ofa, a Nikola Jokić najbolji igrač regularnog dijela prošle sezone NBA lige. Kako biste opisali dostignuća Adetokunba i Jokića do sada u najjačoj ligi svijeta?
“To je nešto jednistveno, da dva igrača iz Evrope budu najbolji u NBA ligi, a treći, odmah iza njih je možda Luka Dončić. Da su njihove igre toliko moćne, da su oni toliko dominantni, to sve nas Evropljane čini veoma ponosnim. To znači da ovde u Evropi radimo zaista dobar posao i da u Ameriku šaljemo igrače koji su spremni da dominiraju i budu lideri”.
Koliko je u ovom trenutku evropska košarka po kvalitetu daleko od NBA?
“Razlika više nije tako velika. Skoro svi timovi imaju igrače iz Evrope, i svi timove žele da u svojim redovima imaju evropske košarkaše i ne samo da popune roster već da budu među glavnim protagonistima na terenu”.

U bogatoj karijeri, mnogo puta igrali ste protiv srpskih košarkaša. Ko Vam je bio najteži protivnik na terenu?
“Ne bih mogao da konkretno odgovorim na to pitanje. Mogu samo da kažem, da su srpski košarkaši veoma inteligentni. da su uvijek bili veoma utrenirani i snažni. Veoma dobro znaju košarku, što i ne čudi jer je Srbija zemlja košarke. Uvijek je bilo teško kada sam igrao protiv njih”.

Osvojili ste mnogo trofeja u karijeri, koji je bio najvrijedniji za vas i da li ima nešto za čim žalite?
“Ne žalim ni za čim. Ne mogu da izdvojim neki trofej i kažem da mi je najdraži. Titule koje sam osvajao su mi podjednako drage. Znate kako kažu, one su mi kao djeca, pa ne mogu da ih odvajam i da kažem da neku volim više. Svi trofeji su u tom trenutku moje karijere bili veoma važni, zato su mi svi podjednako i veoma dragi”.

I za kraj. Šta je za vas prva asoscijacija kada se pomene Beograd
Košarkaška fabrika, dobri ljudi, narod sličan nama Grcima. Uvijek mi je zadovljstvo da dođem ovde i sa mnogo ljubavi svaki put posjećujem Beograd”.
Foto: Mega Mozzart/Dragana Stjepanović