Ekpe Judo: Bogdan je jako fokusiran na to da Srbiju odvede do finala

judo

foto: printscreen

Ubedljivu igru i pobjedu Srbije nad Južnim Sudanom u posljednjem meču grupne faze Svjetskog prvenstva iz prvog reda ispratio je i Ekpe Judo.

Nekadašnji as Fenerbahčea i nekoliko NBA klubova, danas novopečeni trener u stručnom štabu Atlante Hoksa, došao je u Manilu kako bi pogledao utakmicu Srbije i svog nekadašnjeg saigrača Bogdana Bogdanovića.

Kaže da je prezadovoljan kako Bogdan izgleda u kapitenskoj ulozi, da je za nju rođen i da mu je drago što Srbija igra dobro. U razgovoru za naš sajt osvajač Evrolige i MVP Fajnal fora 2017. godine govorio je o srpskoj reprezentaciji, Bogdanu Bogdanoviću, odluci da okači patike o klin i posveti se trenerskom poslu, Željku Obradoviću, Kvinu Snajderu, Nikoli Jokiću, Partizanu, NBA i Evroligi…

“Uzbuđen sam zato što sam u Manili, posebno jer predstavljam Atlantu i gledam naše igrače. Utakmica je bila dobra, počela je tijesno, ali je Srbija onda brzo napravila veliku razliku i odlijepila se. Lopta je lijepo išla, šutirali ste dobro, Bogdan je imao kvalitetnu utakmicu, vaši centri su dominirali. Takođe sam imao priliku da vidim i mladog sudanskog košarkaša Kamana Maluača koji ima 16 godina. Bilo je lijepo vidjeti ga kako se takmiči na velikoj sceni i što sam mogao da pogledam kvalitetnu košarku“, kaže Judo na startu intervjua za Mozzart Sport.

Pomenuo si da je Bogdan imao dobru utakmicu, ubacio je 23 poena, imao šest trojki… Kako ti je izgledalo sve to sa strane?

“Najbitnije je da pobjeđuju, to je najvažnije u ovom formatu. On je pokazao lidersku crtu, među najiskusnijima je u ekipi i saigračima je potreban on da ih vodi dok budu išli dalje kroz takmičenje“.

Da li ti je čudno što sada gledaš Bogdanovića kao trener, a do pre nekoliko godina bili ste saigrači u Fenerbahčeu?

“Sa ove strane je dosta drugačije, da. Najčudnije mi je kada me ljudi pozdravljaju sa: ’Hej, treneru’. Uhvate me nespremnog, ali polako se navikavam na novu ulogu. Sve je to dio tranzicije i uživam u novoj ulozi. Gledajući Bogdana kako igra sada, razmišljam kako će biti zanimljivo kada mu budem dijelio savjete na treninzima. Biće sjajno, napraviću pun krug“.

Bogdanović: Bila je teška utakmica, nije da gađamo koliko ćemo da pobijedimo

Jeste li možda imali vremena da razgovarate o tvom novom angažmanu?

“Samo smo razmijenili nekoliko poruka. Bio je jako srećan što ću doći, znao je i prije nego što sam potpisao da ću doći, tako da sam zadovoljan što sam tu“.

Nikola Jović je zablistao sa 25 poena i besprijekornih 9/9 iz igre, kako vreme prolazi sve je bolji. Kako ti djeluje u dresu Srbije?

“Prvi put sam ga zaista gledao na djelu. Bio je baš dobar, pametno je birao pozicije i šutirao, iskoristio je svoje atletske karakteristike da ode i na prodor kada je trebalo, tako da je uradio dobar posao. Sjedinio se brzo sa mentalitetom ekipe i to je dobra stvar za nekog ko je tek na početku“.

Nikola Jović: Igram sa samopouzdanjem, saigrači mi pomažu

Kakav ti je utisak o reprezentaciji Srbije, s obzirom da nam nedostaje nekoliko bitnih igrača?

“Rade dobar posao, pravi su takmičari. Pravi test biće protiv Italije u petak, volio bih da mogu da ostanem na toj utakmici. To bi bilo izvanredno. Vidjeli smo da su Bogdan Bogdanović i Stefan Jović najstariji i samim tim vode ovaj tim, vidim da je tim dosta nov u poređenju sa nekim ranijim i zanimljiv mi je put kojim Srbija ide. Bogdan je jako fokusiran na to da Srbiju odvede do finala“.

Koga vidiš kao favorita za osvajanje svetskog zlata u Manili?

“Uh, dobro pitanje… Njemačka mi je tim koji treba gledati i paziti se. Jako me interesuje kako će Srbija izgledati protiv Italije. To su dva dobra, napadačka tima. SAD je drugačiji tim, vidi se zajedništvo. Kanada je počela baš jako. Koga bih lično izabrao da uzima zlato? Francusku, a-ha-ha.

Ali, vidjeli ste šta se desilo. Vjerujem da će sada na kraju moći da izvuče velike role od svojih igrača. Litvanija je takođe odigrala dobro dosad, tako da su i oni zanimljivi. SAD, Kanada su prvi favoriti, zdrava Srbija bi mogla da pogura ka medalji, tu je i Australija. Interesantno je, jer dosta ekipa je u tranziciji iz starog ka novom. Neke ekipe igraju za svoje igrače koji su na posljednjem turniru u karijerama“.

Francusku niko nije očekivao da vidi na koljenima već u prvoj fazi…

“Da, nevjerovatno šta se desilo. Igrali su dobro tokom priprema, pobjeđivali sve redom. Ali to je košarka, nikad ne znaš šta može da ti se desi. Nekada ti jednostavno nije dan i onda moraš da tražiš druge načine da pobijediš.

Vidjećemo kako će ekipa reagovati poslije ovoga, da li će uspjeti da nauči iz svega i sabere se do Olimpijskih igara, ipak se igra na njihovom terenu. Očekuje se i da Vembanjama bude u timu, biće zanimljivo svakako“.

Odlučio si ovog ljeta da okačiš patike o klin i posvetiš se trenerskom poslu. Kada si tačno shvatio da je vrijeme da okreneš list?

“Pošto sam presjedio prvi dio sezone, prihvatio sam ugovor u Japanu. Dugo nisam igrao, pa sam poslije svoje posljednje utakmice zaista pomislio u sebi: ’Čovječe, ovo bi možda mogla da bude tvoja posljednja utakmica u karijeri’. Trebalo mi je da stavim tačku sa pobjedom i to smo uradili. To mi je pomoglo da shvatim da je vrijeme“.

Ljudi kažu da ponekad osete kada je vreme za promjenu…

“Jeste, tako sam i ja. Znao sam da je gotovo. Kada sam zatvorio jedna vrata, otvorila su se druga, ukazala mi se sjajna prilika, da radim ponovo sa Kvinom Snajderom kod koga sam igrao. On mi je bio nešto poput mentora u Juti. Bila je dobra prilika koju nisam mogao da propustim.

Ko sam ja da dozvolim sebi da mi dobre prilike prođu kroz prste. Razmislio sam dobro o svemu i evo me ovde, počinjem svoje putovanje kao trener“.

Jesu prošla samo dva mjeseca otkako si se penzionisao, ali da li ti nedostaje košarka?

“Pomalo… U Atlanti je pomoćnik generalnog menadžera Kajl Korver. I tamo baš vole da igraju basket kad imaju vremena. Rekao sam mu da mora da mi da šest mjeseci da se naviknem, pa da možemo da igramo jedan protiv drugog. Malo mi fali košarka, ali svjestan sam svoje uloge i misije koja je ispred mene. Spreman sam da radim za Hokse i pomognem koliko mogu“.

Igrao si kod Kvina Snajdera u Juti, sada si deo njegovog stručnog štaba. Kakav je Snajder kao trener i osoba?

“Volim da kažem za njega da je ’Ludi naučnik’ (smijeh). Jako je detaljan u svom radu, kada govorimo o košarci daje cijelog sebe svakog dana. I možeš da vidiš koliko voli igru i da je gura naprijed. Zato mi je posebno drago što mogu da radim ovaj posao, što mogu da učim od jednog od najboljih trenerskih umova, to će me odvesti daleko, siguran sam“.

Da li su ti ambicije da jednog dana budeš samostalan trener?

“Definitivno. Bilo bi mi drago da se to dogodi. To je san za svakog ko uđe u posao… Dobro, možda ne san, ali lično bih volio da jednog dana postanem trener prvog tima“.

Atlanta u svojim redovima ima ozbiljan talenat, od Treja Janga do Bogdana Bogdanovića. Kako ti se čini ekipa?

“Jako sam srećan što sam deo tima i vjerujem da ćemo biti dobro. Trener Snajder je uspio u prethodnom periodu igračima da predstavi svoje napadačke i defanzivne zamisli, to nas tjera da svi radimo više. Vidjećemo šta će se dogoditi u budućnosti, ne bih sada da previše ulazim u detalje.

Stvarno se radujem da zasučem rukave, da budem prisutan, da radim sve što treba i učim, ali i da pomognem igračima“, smeje se Judo.

Prošla sezona u NBA bila je jako važna i za Srbiju, Nikola Jokić je kao glavna zvijezda vodio Denver Nagetse do prvog šampionskog prstena, kada je potvrdio i da je najbolji na svetu trenutno…

“Način na koji igra je potpuno drugačiji od gotovo svega što možete da vidite. Kada pogledate centre u NBA ligi, obično su to strašne atlete, on to nije, ali je jako vješt sa loptom i može da radi sve sa loptom. Takođe je pokazao da je pravi lider na parketu, pokazao je da Denveru može da donese sve što je potrebno kako bi ekipa uspjela. On ima 28 godina, pred njim je još decenija igranja ovim stilom. Biće zanimljivo vidjeti kako će izgledati naredne sezone, da li mogu da odbrane titule“.

Imao si priliku da radiš sa Željkom Obradovićem i upijaš znanje od njega. Da li te je i njegov primer rada bar malo podstakao da se okreneš trenerskom pozivu?

Partizan počeo pripreme, Obradović: Nećemo dovoditi igrače reda radi

“To dolazi sa svim trenerima sa kojima sam sarađivao. Bio sam prisutan svaki put kada se pričalo, bez obzira na moju ulogu i mogao da obratim pažnju na stvari koje su radili, akcije koje su zvali. Iskoristio sam vrijeme da svakog trenera sa kojim sam radio pitam zašto ovo ili zašto ono.

Nisam samo ćutao i slušao, već sam želio da znam više, da uđem u detalje. Imao sam tokom karijere mnogo dobrih trenera, Obradović je definitivno u samom vrhu liste. Srećan sam što sam mogao da učim od svih tih ljudi i što ću sada to znanje moći da primenim na delu“.

Šta si naučio od Željka Obradovića?

“Jako je posvećen rešavanju problema do najsitnijih detalja. Kada ko treba da se otvori, da tajming bude pravi, da se pošalje lopta na pravo mjesto… Uvijek je bio fer i dao šansu svakom, od najboljeg igrača u timu, do onih koji su manje igrali. Takav je i u životu. Zato i mogu da kažem da sam imao odlično iskustvo sa njim. Jednu Evroligu smo osvojili, drugu smo tijesno izgubili, uspomene ostaju“.

Da li ste i dalje u kontaktu?

“S vremena na vrijeme, ali ne toliko“.

U Fenerbahčeu si delio svlačionicu sa Bogdanom Bogdanovićem i Nikolom Kalinićem. Kako ti je bilo sa dvojicom Srba u timu tih godina?

“Ne samo oni, tu su bili i Željko, pomoćni trener Vlada (Androić), Bata Zimonjić… Bilo je zabavno. Sada sam jako ponosan, kada vidim šta je sve Bogdan uspio da napravi u međuvremenu. Da osvoji Evroligu, ode u NBA, gde je postao bitan igrač. Sada je sve to prenio u reprezentaciju. Kalinić je prošle godine bio u Barseloni, tamo je sa Janom Veselim. To je lijepo vidjeti. Barsa je elitni tim, sada su promijenili trenera i videćemo da li je to bilo potrebno da uzmu evro-titulu“.

Igrao si ogromnu ulogu u osvajanju šampionskog prstena 2017. godine, bio si proglašen i za MVP-ja Fajnal fora, mada je bilo priče da je trofej mogao da ode u Bogdanove ili Nikoline ruke da nisi ti odigrao dvije sjajne utakmice. Da li je bilo možda šale na taj račun poslije svega?

“Nismo nikada pričali o tome, ali jeste zanimljiva priča. Naravno, radio sam sve što je trebalo kako bih pomogao saigračima i ekipi da osvojimo tu titulu. Došli smo do kraja, znali smo da ćemo na Fajnal foru u Istanbulu imati prednost domaćeg terena i ogromnu podršku navijača. To smo na kraju iskoristili“.

Kada si odlazio nazad u Jutu, šta si očekivao od sebe, od tima, od NBA tada?

“Šansu da igram ponovo u najjačoj ligi na svijetu. Da pružim sebi još jednu šansu. Pričao sam sa prijateljima o tome da li je trebalo da ostanem u Evropi i nastavljam da pobjeđujem i možda osvajam trofeje, ali na kraju sam bio zadovoljan odlukama koje sam donio“.

Kao neko ko je igrao u Evroligi i NBA ligi, pozvan si da govoriš o glavnim razlikama između dva takmičenja?

“Prije svega prostor koji postoji između igrača na parketu, neka pravila se takođe razlikuju. Možda najveća razlika je u atletskom dijelu, jer je NBA liga dosta ispred. Opet, u NBA ligi svaka utakmica nema tu težinu kao u Evropi, znamo da je u Evroligi svaki meč bitan. Možda su još neke sitnice, ali to su vjerovatno glavne stvari“.

Imao si slikovitu karijeru, iz NBA si došao u Evropu, pa si vratio nazad, da bi zatim imao epizode u Kini i Japanu. Kakva su ti bila iskustva tamo?

“Imao sam priliku da proputujem svijet i zaista uživam u igri koju volim. Kina je bila zabavna, Japan mi je vjerovatno omiljena zemlja sa stanovišta života, tamo je sve tako mirno… Pritom, obožavam suši, pa bih mogao da jedem suši za doručak… Srećan sam što sam mogao da upoznam toliko različitih kultura, da putujem i igram, da vidim pomalo od svega. Sjajno iskustvo, kada se podvuče crta“.

Pratiš li sada evropsku košarku?

“Gledam Evroligu, imam nekoliko prijatelja koji i dalje igraju. Naravno, gledam uvek timove u kojima je Željko Obradović, znam da je Džejms Naneli. Gledao sam Partizan, Virtus zbog mojih bivših saigrača, Olimpiju iz Milana zbog Etorea Mesine… Prvenstveno gledam timove u kojima su ljudi koje znam, naravno i Fenerbahče koji je moj klub. S vremena na vrijeme pogledam i Monako“.

Partizan je bio nadomak odlaska na Fajnal for prošle sezone…

“Mogu da kažem da je publika bila sjajna, to je posebno iskustvo. Imali su šansu da odu na Fajnal for, a nekada je samo to i dovoljno, da dobiješ šansu da budeš među četiri najbolja. Znam da je napravljeno nekoliko promjena tokom leta, ali vratio se Kevin Panter, koji je glavni čovjek tamo i on omogućava ekipi da gradi sve oko njega. Vjerujem da će im to značiti za dalje korake, da će ove sezone moći da se probiju do Fajnal fora. Tada je sve moguće“.