Divac tamo gdje mu je i mjesto. Košarka je suprotno od sebičnosti (VIDEO)
Vlade Divac zvanično u kući slavnih u Springfildu.
Legendarni Džeri Vest, koji je Divca 1989. godine doveo u Lejkerse je 30 godina kasnije Divca uveo u Kuću slavnih u Springfildu.
“Za mene je košarka uvijek bila pitanje ljubavi. Dobro je da sam imao agenta i dobrog prijatelja Marka Flečera uz sebe da nešto i zaradim”, rekao je šeretski Divac na početku govora.
“Vjerujem da ljubav ti daje slobodu i snagu da dijeliš najboljeg sebe i inspirišeš druge. Ljubav te oslobađa i dalje ti moć da nemoguće učinih mogućim, kao i u životu u košarci moraš da daš da bi dobio. Na terenu ne činiš pokrete samo tako što dodaješ loptu, nego daješ i fizičku i mentalnu snagu, strast, talenat i vjeruješ u saigrače. Tako se moć može umnožiti i cijeli tim dobija. Košarka je suprotno od sebičnosti, košarka je sve o dijeljenju i brizi jedni o drugima. Moraš sa strane staviti ja, a postati mi. Ne postoji mjesto za ja u timu.
Takmičenje je uvijek ogledalo tvojih vrlina i mana. Moraš da budeš svjestan da juče i sutra ne postoje, već da moraš sada da radiš, da napreduješ. Bez pobjeda i poraza ne možete da postanete šampionu. Košarka spaja ljude, raznih nacionalnosti, rasa. Zahvaljujući viziji Džerija Vesta, hvala Džeri bio sam jedan od prvih internacionalaca koji je draftovan i koji je došao u NBA. Imao je volju da rizikuje i da otvori vrata nečemu novom i tako mi je Džeri san pretvorio u javu. Pretvorio je NBA od američkog sna do jednog od najvećeg košarkaškog brenda na svijetu.
Želim da se zahvalim svima koji su ovo učinili mogućim i koji su mi dali šansu da ostanem ovde. Moji treneri iz Jugoslavije Nikola Opačić, Kime Bogojević, Dule Vujošević, Krešo Ćosić, Kari Pešić, Duda Ivković. Svi moji saigrači sa kojima sam igrao u karijeri, neki od njih su sada ovde poput Dina Rađe, Nikole Lončara, Dobraš. Politika i rat su pokušali da nas razdvoje, nisu u tome uspjeli. Nisu znali da je naša ljubav jača od sve mržnje. Ljudi sa Balkana su kao disfunkcionalna porodica. Možemo da se svađamo i raspravljamo, ali smo na kraju, ipak, svi porodica.
Hvala svim mojim trenerima iz NBA. Petu Rajliju, Bilu Bertki, Majku Danliviju, Delu Herisu, Dejvu Kouensu, Polu Sajlasu i Riku Adelmanu. Hvala saigračima iz NBA, neki od njih su takođe ovde. Peđa Stojaković i Kris Veber, volim vas momci. Hvala roditeljima i bratu što su mi dali šansu da slobodno biram svoj put. Hvala djeci Luki, Matiji i Petri što su sjajni ljudi i moj najveći ponos u životu iako sam propustio veći dio vašeg detinjstva. Hvala mojoj ženi što je bila sa mnom u pobjedama, porazima, nije mi dozvolila da postanem javna ličnost, spuštala je moj ego. Hvala svim navijačima širom svijeta za ljubav, energiju i podršku. Posebno pristalicama Lejkersa i Kingsa. Svim ljudima iz Srbije kažem – hvala.
Košarka je kao život, život je kao košarka, samo igra. Hajde da igramo najbolje što možemo dok smo tu, sa ljubavlju, nesebičnosti, fer-plejom, podrškom, kako bismo svi postali veći i bolji ljudi. Hvala vam”, rekao je novi član Kuće slavnih.
Uz Divca u Kuću slavnih u generaciji 2019. primljeni su i Pol Vestfal, Al Etls, Sidni Monkrif, Bobi Džons, Čak Kuper, Bil Fič, Džek Sikma i Tereza Vederspun i timovi Tenesija iz perioda 1957. do 1959. godine.
Vlade Divac je jedan od samo sedam NBA igrača koji su u istoriji najjače lige na svetu karijeru završili sa više od 13.000 poena, 9.000 skokova, 3.000 asistencija i 1.500 blokada.
Rođen 3. februara 1968. u Prijepolju, karijeru je počeo u Slogi, potom nastupao za Partizan, a od 1989. u NBA ligi za Lejkerse, Šarlot, na kratko za Crvenu zvezdu, pa od 1998. za Sakramento Kingse sve do 2004, kada je prešao u Lejkerse za poslednju godinu igračke karijere, tokom koje je nastupio i na jednom NBA Ol-star susretu 2001. godine.
Sa Partizanom je bio prvak nekadašnje Jugoslavije (1987) i osvajač Kupa SFRJ (1989), kao i međunarodnog Kupa Radivoja Koraća (1989).
Sa reprezentacijom Jugoslavije je osvojio brojne medalje. Zlata je osvajao sa juniorskom selekcijom na U18 prvenstvu Evrope 1985, dva sa U21, mladom reprezentacijom (1986. evropsko, a 1987. svetsko u čuvenom pohodu ekipe Svetislava Pešića u Bormiju), ima dve olimpijske srebrne medalje (1988. i 1996.), ali i važna senorska zlata. Triput je bio član reprezentacije koja je postajala šampion Evrope (1989, 1991. i 1995), a dvaput je bio i prvak sveta – 1990. u Argentini i 2002. u Indijanapolisu.
Jedan je od samo četiri košarkaša iz Evrope, uz saigrača iz Kingsa, Peđu Stojakovića, te Dražena Petrovića i Zidrunusa Iglauskasa, čiji je dres povučen iz upotrebe u NBA klubu. Bio je predsednik KK Partizan, skaut Lejkersa, radio u upravi Real Madrida, bio 2008. savetnik za humanitarna pitanja u Vladi Srbije, predsednik Olimpijskog komiteta naše zemlje od 2009. do 2016, a trenutno radi kao sportski direktor „kraljeva“ iz Sakramenta.
foto:sacrametno kings
About The Author
