Miloš Teodosić: Poslije te utakmice se sve promijenilo
printscreen
Miloš Teodosić govorio je o mnogim zanimljivim temama.
Plejmejker Crvene zvezde je neko ko ne daje često iztervjue, ali je govorio u podkastu “X&Os chat”. Teodosić je nakon FMP-a potpisao za Olimpijakos.
“Mene je Pini Geršon doveo, a onda je stigao Panajotis Janakis koji je imao neki svoj sistem. I ja sam igrao prilično mnogo za nekog 20-godišnjaka. Nismo nikako mogli da se uklopimo nikako i htjeli su da me pošalju na pozajmicu… Došlo je to Evropsko prvenstvo i Slovenija gdje ostanem jednom sam, drugi put sam, a bilo je priče da su htjeli da me se riješe i poslije te utakmice se sve promijenilo. Vratio sam se u Olimpijakos sa mnogo većim pravima, znao sam da neću biti zamijenjen na prvu grešku i lakše je tako da igraš na velikom nivou”, rekao je Teodosić prenosi B92.
Od koga je Teodosić skidao poteze?
“I nije bilo gdje da se gleda u to vrijeme. Današnja djeca mogu da gledaju svaku NBA utakmicu, a ja ne znam da li sam do 16. godine pogledao deset NBA utakmica jer ili nije bilo gdje ili je u 4 ujutru i nije bilo gdje da vidiš te stvari i dođeš na trening pa probaš kako može, gdje će da ode kad je tako baciš i sam si vežbao šta može da prođe”, kaže srpski plejmejker.
“Ima tu i do kreacije, pogotovo kasnije kada imaš samopouzdanje i sve, ali ima i do treninga kao kod Vukoičića gdje čitaš pikenrol, jer je teško da pas ide unutra, po nekom automatizmu svi idu unutra i pas moraš da ide napolje, pa kad tamo daš pas i odbrana se raširi, unutra je neko sam. Zato i mora da se vježba dok ne dođeš do toga da budeš veliki igrač i imaš neka prava pa to dolazi do punog izražaja”.
Treneri vole da kontrolišu svaki napad, kako Teodosić nosi te stvari?
“Vrlo rijetko sam išao mimo trenerove odluke. Ili ako uradim to, odem kod njega i kažem mu šta sam mislio i šta sam želio. Imao sam situacije kod Dude, jer on uvijek kaže prva dva napada. I ja dolazim poslije kod Kazlauskasa i pitam ga nešto, ali on se zbunio i nije navikao na to. Ja to i dan danas pitam trenera šta želi i ako mi ne kaže ja sam pozovem.
Što sam stariji više vjerujem trenerima, jer on sa strane vidi bolje nego ja kada sam unutra. Mogu ja nekad da prepoznam, ali on je taj koji vidi bolje i mnogo puta u karijeri se desilo da je trener u pravu, a ja mislio kontra od toga”, ispričao je Teodosić.
Naravno, dotakli su se i Dude Ivkovića koji je imao veliko povjerenje u njega…
“Ne znam ni ja zašto, pitam se često što se to dogodilo. Njemu sam zahvalan do neba, nemijam riječi da to opišem. On je meni dao odriješene ruke sa 22 godine da budem prvi plej reprezentacije i dosta toga da se vrti oko mene i od tog trenutka moja karijera je krenula uzlaznom putanjom. Ne postoji dan i kada se skupi ekipa Marković, Tepić, Krstić… Ne može da se ne spomene Duda, ispriča anegdota njegovim riječnikom i to je neko ko je nas ne samo trenirao već i vaspitao.
On nije bio samo trener. Brinuo je o svakom pojedincu, šta se dešava i u reprezentaciji, klubu i evo ja nisam znao, zvao je gazdu Olimpijakosa zbog mene. To je i drugim igračima radio. Duda je strašan autoritet i dan danas kada pričam o Dudi, ja stojim mirno i sa strašnim poštovanjem. Stvarno je bio takav prema svima nama, njegove pripreme su dva i po mjeseca i spremao nas je i za klub i za reprezentaciju. Neće on nama da tempira formu za turnir već treniramo jako jer on želi da u sezonu uđemo spremni. Svi su to prepoznali i ma koliko pripreme bile teške, bilo nam je lijepo i drago da svi budemo zajedno”
Olimpijakos 2010. godine je imao veliki budžet…
“Prvih 3-4 mjeseca nisam znao na čemu sam. U FMP smo Rašić i ja šutirali i vikali da smo Macijauskas, a ja poslije toga igram sa njim. Jedan od najboljih šutera sa kojima sam igrao i vidio sam da to nije nešto specijalno. Navikao sam se i shvatio da sam i ja na visokom nivou i poslije toga su bili sjajni igrači, a ja nisam osjećao neki pritisak.
Najmlađi sam tu i sa malim ugovorom u odnosu na njih pa nisam imao pritisak već sam igrao košarku. Lider je bio Teo Papalukas i meni se dopao mentalitet koji Grci imaju, to se vidjelo i Spanulis i Burusis kad su došli. Oni šta jedan drugom kažu… To je ludilo. Na terenu se posvađaju, a poslije idu na večeru, druže se i sve je super, a to je pravi odnos. To želim da kažem. Na terenu je jedno, a van terena drugo”
Zašto je otišao u CSKA?
“Duda je bio tamo, pa su vlasnici odlazili i bilo je drame i nazvao sam ga pa mi je rekao da razmislim i rekao sam mu da bih volio da ostanem… Duda mi je rekao da nije ni on siguran šta će se desiti, ali je rekao da je ponuda stvarna i da se to ne odbija i da ja treba da odem tamo i zahvalio sam mu se, pa sam i otišao”, prisjeća se Miloš.
Kako izgleda derbi Panatinaikos protiv Olimpijakosa?
“Bilo je strašno zanimljivih derbija, počnu u 20:45 i završe se u tri… To je atmosfera vrlo slična Zvezdi i Partizanu, a Grci su… Više pričaju i deru se i generalno onako, ne samo na utakmici pa je atmosfera derbija veoma slična. Nema velike razlike, ali poslije toga odem u Moskvu i tamo mi je čak prijalo da četiri godine nema pritiska da se pobijedi Panatinaikos. Ja i sada imam to, da ne mogu da spavam pred derbi.
Ima igrača koji mogu da spavaju normalno, ali izvrtiš utakmicu 6.000 puta u glavi. Koliko god ja neću da to neko vidi, ja sam takav i meni to pomaže da se skoncentrišem. Gubim fokus kada se ne ponašam tako, iako mi stvara pritisak ja se skoncentrišem”.
Jel ima neki ritual pred jake utakmice?
“To su stvari koje meni drže fokus i pažnju da ne bih pola sata pričao o ne znam ni ja čemu i gubio fokus, pa imam te stvari koje radim da bih bio fokusiran za utakmicu. Ne bih sad detaljisao šta i kako… Kada sam bio mali, ja sam plakao non stop. Kada izgubim basket, ja plačem i kad god gubim sam se ponašao tako i odjednom sam prestao i odlučio da ne želim da pokazujem emocije jer to neko može da iskoristi. I rekao sam da više to neću da radim”, ispričao je Teodosić.
Kako je izgledalo CSKA i život u Moskvi?
“Generalno tamo sportovi nisu nešto popularni, osim hokeja… Mi imamo po 50 navijača i od toga su 45 porodice. Drugačiji sistem, navijači koji su oko kluba ga stvarno obožavaju i posvećeni su i prate i prijalo mi je to u CSKA jer me je taj pritisak opterećivao. Nije lako igrati u Zvezdi, derbiji, očekivanja i sve to je veliko i stvara strašan pritisak i tamo toga nije bilo. Imali smo drugi pritisak, jer ako se osvoji VTB liga i ne osvojiš Evroligu to je neuspešna sezona. Standardi su bili najviši mogući i to je ta vrsta pritiska. Velika je promjena bila jer stvarno u Atini nisi mogao da sjedneš negdje, a da ti navijači objašnjavaju kako ko treba da igra i šta da radi.
Kirilenko je jedini koga prepoznaju, mi dođemo tamo i na aerodromu nas niko ne zna. Vrlo malo ljudi van košarkaškog svijeta nas zapravo i zna. CSKA Je bio najorganizovaniji klub. I sada imaju klubovi veliki budžet, a da imaš konstantno velike rezultate je jako teško. Oni su svake godine na Fajnal Foru, za 16 godina 15 F4 turnira i jedino onda kada je Dule bio mislim da nisu otišli. To sem njih niko nema. Svi ulažu, uticajni su, ali tamo je nešto drugačije. Imao sam sjajne saigrače, sve moguće uslove i sve što poželim i za mene je to bio prelijep period. Zna da bude hladno, ali Moskva je prelijepa”, kaže Teodosić.
I ranije je htio u NBA da ode, ali…
“Hteo sam da probam, mogao sam, imao sam želju… Ja sa mojim agentom malo pričam i to je bio prvi put da sam mu nešto tražio. Rekao sam mu da hoću da odem u NBA i on se iznenadio. A stvarno sam htio da odem i probam da vidim da li ja to mogu da igram. Da li mogu da se takmičim sa tim igračima? Nisam pogriješio… Trebalo je ranije da odem, a opet da sam osvojio Evroligu ranije i otišao bih. Ja odem u Olimpijakos i potpišem ugovor na pet godina pa odem u CSKA i tamo potpišem na tri… Nisam ni imao nešto konkretno i ljudi su znali da neću da idem dok ne osvojim Evroligu”, ispričao je Miloš Teodosić.
Džimi Batler je rekao da je Teodosić najbolji srpski košarkaš u NBA ligi ikada…
“Nisam to znao… Stvarno mi je žao što nisam otišao ranije jer je taj odlazak u Ameriku promijenilo mene kao igrača jer ja nikada nisam individualno radio. Ja i nisam poznat kao neki strašan radnik, ali sam tamo postao strašan radnik. Tamo je sistem takav, uslovi su takvi da ti je lijepo da mnogo radiš. Dođeš u halu i doručkuješ, pa malo fizio, pa teretana i onda malo u halu. Ja ne mogu da budem ceijeli dan tamo i za pola sata mogu da ubacim 100, ubacim 400…
I ti postaješ bolji igrač kada redovno pogađaš toliko šuteva na treninzima i stvarno je lijepo da budeš tamo u hali. Da sam otišao ranije, moju karijeru bi NBA produžio. To tamo mnogo znači. Ti tamo 10. aprila završiš sezonu i slobodan si sljedećih šest mjeseci da radiš na svom tijelu. Mnogo se to osjeti sljedeće godine. Ubacuješ više, budeš jači… Ovde to nema. Ja sam sa 28 godina prvi put otišao na more. Ti završiš sezonu 17. juna i 30. juna kreću pripreme i to je 12 dana. I tako jedne godine, druge, treće, pete, nemaš vremena da radiš na sebi”, kaže Teodosić.
Kako izgleda taj odlazak u NBA?
“Nisam ja razočaran tim iskustvom jer ja nisam mnogo pratio NBA i pratio sam ono što igram. Sada već u ovim godinama pratim sve, a ranije sam pratio samo svoje lige i nisam ni gledao NBA, a poslije šest mjeseci sam znao sve igrače i pratio malo koledž… Trebalo mi je jedno sedam dana da naučim jezik. Bio je tu Grifin, Beverli, Galinari, Diandre… Trebalo mi je da im naučim imena i sad dolazi Vesli Džonson koji je igrao u Panatinaikosu i dođe i zakuca preko čovjeka. Reko kakvi su ostali kada ovaj skače ovako?
Te prve godine mi je bilo lijepo, a nije mi odgovaralo što je Blejk bio trejdovan jer smo imali dobru saradnju i udvajali su ga stalno, a mene nisu znali i pomognu s njega pa ja 5,6 trojki ubacim sam. Meni je to bilo idealno. I kada je otišao u Detroit došli su Heris, Bobi i Ejveri Bredli pa se mijenjala moja uloga. Bio sam ja zadovoljan ulogom, ali nisam pretjerano želio da ostajem jer su draftovali Šeja i tu su bili Beverli, Ostin Rivers, Lu Vilijams i rekao sam im da im stvarno ne trebam. Mene da pitaju ja ne bih ni igrao, bolje Šej da igra jer je talentovan, perspektivan, a oni Beverlija gurnu jer igra odbranu jer ovo jer ono i ja na kraju ostanem tu do februara, ali nisam nešto mnogo igrao.
Lijepo je tamo, vodim računa o sebi, imam sve uslove i u februaru su me vejvovali. Zovu me u kancelariju prvo da mi to saopšte i oni to saopšte samo ovako nema tu žao im je, a ja nisam ni znao šta to znači. Rekao sam agentu da kaže da se povlačim iz košarke jer mi je žena bila trudna i nisam htio da se selim na mjesec i po dana. Ovako sam dobio cijeli ugovor i otišao”, ispričao je Teodosić.
Najbolje kvote vas očekuju u Meridianbet poslovnicama.
About The Author
