Dimitris Itudis: Zvao sam Željka kada je Madar dolazio

Dimitris Itudis trener Fenerbahčea govorio je pred meč sedmog kola Evrolige sa Partizanom.

Vojska iz Istanbula stigla na megdan sa Partizanom (večeras, 20,30, Štark arena). Ali bez Marka Gudurića, Nika Kalatesa, Sertača Šanlija, Dejšona Pjera i Metedžana Birsena. Itudis je govorio za Meridiansport.

„Dosta? Dosta je kad nedostaju jedan, ili dvojica. Kada nema petorice, to je previše“, počinjemo neslavno intervju sa grčkim stručnjakom, dvostrukim osvajačem Evrolige sa CSKA i čovjekom koji se trudi da te uspehe ponovi sa Fenerom. „Ali, zato se treba boriti se i pokušati da se nadoknadi njihov izostanak.“

Sve se to dešava baš u trenutku kada je Fenerbahče sezonu otvorio odlično, sa 5-1 u Turskoj i 5-1 u Evroligi.

„Dobro radimo, pokušavamo da stvorimo hemiju koja nam je potrebna. Imali smo ideju kako da sve ukomponujemo, ali… Tajer Dorsi se povredi, Nik Kalates se vrati. Onda se Tajler vrati, a povrede se Pjer, Gudurić, Šanli, Birsen i – Kalates.“

Dramatične pobjede, poput one protiv Olimpijakosa, sigurno pomažu da se ubrza taj hemijski proces na azijskoj strani Istanbula.

„Zadovoljava me što vidim igrače koji ekstra rade! I to veterani, Kalates, Hejs, Vilbekin… Mogao bih da spomenem sve… Pa, skoro sve. Završi se trening, a onda oni dođu u deset uveče u dvoranu i šutiraju. Po 500, po 1.000 šuteva. To je veoma pozitivno. Na povrede ne možemo da utičemo mi treneri, posebno kada je nesrećan slučaj, dobijen neki udarac. Igračima koji su u reprezentacijama, kao što je recimo Gudurić, potreban je malo duži odmor. A timovi ih traže. Tu pokušavamo da budemo fleksibilni.“

Donedavno je Itudis bio selektor Grčke kada je, i sa te pozicije, govorio o naporima igrača.

„Dejan Bodiroga je imao dobru ideju, da se vrati kao što je bilo u danima kada je on igrao. Da se po završetku domaćih liga odmori deset dana i onda počnu reprezentativna prvenstva. Ima neke logike, igrači su u dobroj formi, iako ne svi jer neki završavaju ranije. Meni ta ideja dobro zvuči. Ali, važno za naš sport je da FIBA i Evroliga ponovo razgovaraju.“

Itudis dodaje da je u u Evroligi smanjena jedna sedmica za pripreme koja je za trenere bila uvod. Jam Madar je došao uz ozbiljan „uvod“. Samo na drugi način.

„On spada u kategoriju igrača koji živi za košarku, voli igru. Lijepo je to vidjeti, jer poštuje košarku i ona će mu vratiti“, nastavlja Itudis. „Jam ima dosta prostora da se poboljša. Radio je pod rukom Željka Obradovića. To je lakše za mene i za tim. Mnogo je eksplozivan, odlično čita situacije. Ima entuzijazam koji treba malo da obuzda, ali veoma je jak odbrambeni igrač koji se uvijek takmiči. Sam sebe motiviše. U odbrani može na sebe da primi bilo kog igrača, daje nam agresivnost od prve linije.“

Itudis se posebno sjeća jednog razgovora sa mladim Izraelcem.

„Ljetos sam mu rekao da odlazi od veoma uspješnog tima i trenera, a da ovde kod nas na njegovoj poziciji ima jaku konkurenciju. Kazao je: ”Ne zanima me, ko god da je tu, dobrodošao je, a ja ću da dokažem da sam bitan.” To govori o njegovom karakteru.“

Taj pristup velikog borca vjerovatno mu omogućava da se na pravi način obriše veliku prašinu koja se podigla oko njegovog iznenadnog prelaska iz Partizana u Fenerbahče. O cijeloj situaciji su govorili Obradović, Zoran Savić… Zašto ne i Itudis?

”Bio je slobodan agent”, sliježe ramenima Grk. ”Razgovarao sam i sa Željkom, naravno, kada nam je nuđen igrač koji nam je svakako bio interesantan. Prvi sam rekao da nas ne zanima ako nije slobodan. A bio sam ubijeđen da je pod ugovorom! Zato sam i okrenuo Željka, da vidim šta se tu dešava. Koje su to nijanse sa pravne strane bile, to nije moj posao.”

Itudis je zastao pa podsjetio na to kako se oseća mladi Izraelac u inostranstvu:

”Nije mu lako zbog svega što se dešava, posebno u Turskoj. Ali on je toliko fokusiran. Voli košarku i tim, kao i njega saigrači. Jedan je od njih. Nije usamljen u svojim mislima.”

Sa jedne psihološke borbe, prelazimo na drugu. Onu između dugogodišnjih saradnika, kumova i proslavljenih trenera. Između Obradovića i Itudisa, nekadašnjeg tandema na klupi Panatinaikosa. Da li je potrebno „izmisliti“ nešto novo da bi jedan trener nadmudrio drugog čiji rad i navike dobro poznaje – pitamo 53-godišnjeg stručnjaka.

”Ah, nadmudrio. Pa pričamo o Željku, on je najbolji trener u Evropi i na svijetu. Tu nema poređenja sa njim! Ja sam prvi koji to mogu da kažem, radio sam sa njim 13 godina. Prvo, bitno je vidjeti koji su igrači na terenu. I Partizanu mnogi nedostaju, nama isto. Ali, ono što znam je da svaki put kada se susretnu naši timovi, lijepa je košarka. To je najbitnije za publiku!”

Veliki treneri uvijek gledaju utakmice i traže nešto novo. Da li Itudis vidi nešto što ranije nije kod najtrofejnijeg stručnjaka Evrope?

”Kako da ne! Željkova glava stalno radi. I ja to pokušavam“, nasmijao se Dimitris.

„Primjete se novi detalji, samo je bitno vidjeti koliko su igrači adaptirani. Da li je, recimo, Doužer prihvatio sve od Željkove filozofije? Vjerovatno nije još. Madaru je bilo lakše da se adaptira kod nas, jer je bio kod Obradovića, ali Šanliju nije, kao i Kaminskom u Partizanu. Vidite tajm-aut ’trikove’, igraš nešto na jednoj strani a ustvari ćeš da uradiš suprotno na drugoj.

Trik. Pa izmjene, male petorke, visoke petorke. Skautirao sam Partizanovu utakmicu protiv Zvezde. Krenuli su izvanredno, pa je onda Zvezda uzvratila, ali je Željko poslao određenu petorku sa kojom je pobijedio. Ili utakmicu protiv Baskonije, za koju sam imao osjećaj da Partizan ne može da izgubi dok sam gledao, ali, eto…“

Željko Obradović govorio o Brunu Kaboklu i otkrio da li će biti još pojačanja

Dimitris Itudis je i predsjednik trenerske asocijacije Evrolige. I nije mogao da bude presrećan iz te „fotelje“ dok je gledao kako poslove, već na startu sezone, gube Serđo Skariolo, Đoan Penjaroja, Ti Džej Parker i Duško Ivanović.

”Prvo, volio bih da niko ne ostane bez posla, da timovi koji potpisuju trenera, znaju da ga dovode s razlogom. Ako ga mijenjaš poslije mjesec dana, ideš protiv sebe, jer ti si ga doveo. Volio bih da se proširi Evroliga kako bi bilo više klubova i poslova. Naš sport je veoma atraktivan, dobar. Bila bi grehota da ga stavimo na stranu.”

Nema se strpljenja, iako je ono neophodno u situacijama kada, recimo, igrači iz NBA prvi put prelaze Atlantik. Tada i javnost prebrzo kritikuje.

”Bitno je mišljenje javnosti, ali je bitnije mišljenje trenera. Imali smo tu situaciju sa Karsenom Edvardsom prošle sezone, bilo mu je potrebno vrijeme da se prilagodi. Sada će mu biti lakše u Bajernu. Amerika je potpuno drugačija. Ovde je svaka utakmica važna. Prošle godine smo igrali protiv Zvezde u Beogradu, bili peti, a nismo obezbijedili plej-of.”

Bitno je da se kaže – najavio je Itudis sljedeću misao:

”Udruženje trenera je predložilo da se, s obzirom da se povećao broj timova na 18, ne ostane na plej-ofu sa osam ekipa, već da se proširi do deset. To sam govorio još dok sam bio u CSKA. Možda da bude više grupa. Jer, u Evroligi nam je puna dvorana, a u domaćem prvenstvu dođe oko 2.000 navijača. Zato bi trebalo ovaj projekat popraviti.”

Ne baš nužno skidajući sve iz NBA lige…

”Nije loše pratiti, ali ekonomija je tamo svugdje ista, a ovde su različiti porezi po zemljama. Ali, što se utakmica tiče, možemo da se prilagođavamo. Tamo je organizacija na veoma velikom nivou. Čarter letovi nisu luksuz, jer su potrebni igračima, pa i trenerima.“

Ne stiže Itudis da gleda, ali dobro zna da NBA ligom vladaju igrači sa Starog kontinenta. Osim Nikole Jokića i Luke Dončića, tu je i njegov sunarodnik, Janis Adetokunbo.

”Ekstra igrači! To je velika stvar za Evropu. Isto kao i to što su Srbija i Njemačka igrali finale Svjetskog prvenstva. Prilika je da čestitam mom kolegi, Kariju, federaciji Srbije i igračima na velikom uspjehu“.

MERIDIAN KAZINO: Kiša freebet-a pljušti jače nego ikada – čak 50 puta dnevno

Oslabljena Grčka se nije toliko dobro provela. Itudis je posle Svjetskog prvenstva klupu nacionalnog tima prepustio čoveku kojeg dobro poznaje. Vasilis Spanulis će voditi Helene u kvalifikacijama za Olimpijske igre.

”Pričao sam sa njim. Veoma dobar potez. On je bio moja ideja! Nadam se da ćemo se svi skupiti, da će imati što manje problema i što više igrača.”

U cipelama i odijelu ga je Itudis video mnogo pre nego što je „Bili“ završio slavnu karijeru i sjeo na klupu Peristerija.

”I tada je želio da bude trener. Isto kao i Šaras Jasikevičijus. To se jasno vidjelo. Dijamantidis to nikada nije htio, ali ova dvojica – apsolutno.”

About The Author