Dimitrijević: Moja porodica navija za Partizan i odrastao sam uz Partizan

Crno-bijeli u Badaloni igraju prvu utakmicu grupe A Evrokupa, ujednu i prvu zvaničnu utakmicu još od 9. marta, a na tribinama će biti i ograničen broj navijača. Večeras u Badaloni, pa ko zna kad kada je tim iz Humske u pitanju.

Klub iz Katalonije je tokom pauze angažovao Anta Tomića, Pau Ribasa, Ferana Basasa i Vladimira Brodžijanskog, a trener Karles Duran, učenik čuvenog Aita Garsije Renesesa, na raspolaganju ima zanimljiv spoj mladosti i iskustva.

Jedan od igrača koji bi mogao da obeleži sezonu 2020/21 je Nenad Dimitrijević, 22-godišnji makedonski reprezentativac koji je još 2014. iz Skoplja došao u Badalonu. Plejmejker Katalonaca je prošle sezone imao nekoliko sjajnih mečeva (i poteza) i sa pravom navijači Huventuda od Nena očekuju mnogo.

“Radujem se meču sa Partizanom, radujem se početku Evrokupa. U prvenstvu smo već odigrali tri meča, učestvovali smo i na završnom turniru ACB lige u junu u Valensiji i koliko-toliko navikli smo se da igramo bez publike. Istina, večeras će u dvorani biti određen broj ljudi i to je zaista lijepa vijest. Sa pubilikom igramo čitav život, čudno je pred praznim tribinama, pogotovo kada igraš kod kuće,” priča Dimitrijević za Sport Klub i nastavlja.

U prva dva kola pobijedili smo Unikahu i Sevilju na strani, a u nedelju smo doživjeli poraz od Reala. Svi znamo koji je nivo Kraljevskog kluba. Sada smo fokusirani na meč sa Partizanom i vjerujem da ćemo biti u stanju da se na evropskoj premijeri predstavimo u najboljem svjetlu. Cilj je da budemo u top 8 u Španiji, da igramo završni turnir Kupa kralja i plej-of. Što se tiče Evrokupa, prvi zadatak je da obezbijedimo mjesto u Top 16, a poslije ćemo da vidimo koliko možemo. Ne možemo sad, pogotovo zbog ove situacije dugoročno da planiramo. Ne znamo da li ćemo da igramo ili ne, da li ćemo da odigramo dvije utakmice, pa ponovo da bude pauza… Fokusirani smo od meča do meča. Prošle sezone dobili smo sve utakmice kod kuće, važno je da počnemo dobro.

Huventud i Partizan mnogo toga povezuje, a navijačima crno-bijelih asocijacija na klub iz Badalone uvek će biti finale Kupa šampiona 1992. i čuvena trojka Aleksandra Đorđevića.

“Nisam bio rođen, ali znam svaki detalj tog duela. Moja porodica navija za Partizan i odrastao sam uz Partizan. Naravno, znam i za taj šut Đorđevića. Predsjednik kluba Huan Antonio Morales tada je nosi dres Huventuda, a neki od trenera u to vrijeme bili su tinejdžeri i malo ih zafrkavam tim Saletovim šutom. Dobro poznajem istoriju, a taj nevjerovatan duel iz Istanbula uvijek će ih povezivati. Dve godine kasnije Željko Obradović je sa mojim klubom osvojio evropsku titulu i na neki način vratio im dug.”

O uspehu iz 1992. slušao je od starijih i gledao klipove na Jutjubu, a 2010. bio je svedok Partizanovog plasmana na Fajnal-for u Parizu.

“Bio sam u beogradskoj Areni 2010. kada se Partizan protiv Makabija plasirao na završni turnir Evrolige. Sjećam se mnogih detalja iako je prošla decenija, a imao sam samo 12 godina. Atmosfera je bila nevjerovatna, najbolja na nekoj utakmici u mom životu.”

Jedan igrač iz te Partizanove generacije posebno mu se sviđao, pogotovo što je kasnije obukao dres reprezentacije Makedonije.

“Bo Mejekjleb, volio sam ga, kasnije sam u Španiji i igrao protiv njega, ali oduvijek je na mjestu broj jedan bio Miloš Teodosić. On mi je primjer i jedan od najboljih igrača. Gledam ga i uživam. Mnogo sam naučio od njega samo gledajući ga. Nevjerovatan igrač.”

Dimitrijević ističe da izuzetno cijeni večerašnjeg protivnika, ali i da njegova ekipa u dobrom raspoloženju dočekuje startu sezone u Evrokupu.

Zadržali su mnogo ključnih igrača od prošle sezone kada su bili jedan od favorita za osvajanje Evrokupa. Imali su najbolji učinak u ligaškom dijelu i prednost domaćeg terena u plej-ofu, ali zbog pandemije sve je stalo, pa i evropska košarka. Promijenili su trenera, ali svi dobro znamo da je Partizan opasna ekipa. Biće dobar test za nas i biće sprecijalna utakmica za navijače oba kluba. Igrao sam protiv Jaramaza dok je bio u Burgosu. Imao je odličnu sezonu, takođe i Uroš Trifunović. Dobar je klinac, sviđa mi se kako igra. Naravno, tu su i oni glavni Markus Pejdž, Rašon Tomas…

Makedonski internacionalac već devet godina stanovnik je grada udaljenog tek desetak kilometara od Barselone. I dalje je među najmlađima u ekipi, ali je bez premca kada je staž u klubu u pitanju.

Bilo je mnogo uspona i padova. Bilo je dobih i mnogo teških momenata, pogotovo prve godine. Došao sam kao klinac, bez roditelja, nisam znao jezik… Navikao sam se na grad, na ljude, imam veću ulogu u prvom timu i sada mi je udobno. Huventud je moja kuća. Sezona 2020/21 će biti izuzetno bitna za mene. Želim da napravim korak više u odnosu na prošlu u kojoj sam, rekao bih, imao važnu ulogu. U ekipi su bili Klemen Prepelič i Nikos Zizis koji su mi mnogo pomogli, dali su mi povjerenje. Ove sezone očekujem da ću imati još značajniju rolu,” ističe Dimitrijević koji je minule sezone u Evrokupu prosječno bilježio 11.9 poena, 1.6 skoka i 3.9 asistencije.

“Mislim da sam donio odličnu odluku dolaskom u Španiju. Imao sam 14 godina i srećan sam što sam izabrao baš ovaj put. Isplatilo se. Da li žalim što nisam igrao u nekom srpskom klubu ili u regionu? Ko zna šta bi bilo kad bi bilo. Možda za nekoliko godina zaigram, zašto da ne.”

U prvoj seniorskoj sezoni u Badaloni (2016/17) u ekipi je imao Luku Bogdanovića koji mu je mnogo pomogao da uđe u ‘svijet velikih’.

“Mnogo mi je pomogao, bio mi je mentor i samo lijepe riječi imam o njemu. Uvijek ću mu biti zahvalan i pamtiti šta je učinio za mene. Ovde ima mnogo klubova u kojima mladi igrači ne dobiju šansu, pa moraju na pozajmicu. Huventud je jedan od rijetkih koji daje značajnu minutažu mladim igračima. Po tome su poznati u Evropi. Srećan sam što sam izabrao ovaj put. Sa 18 godina dobio sam priliku da zaigram seniorsku košarku. Iskoristio sam šansu i pet godina kasnija još sam dio Huventuda. Mlad sam, ali i među iskusnijima. Za pet sezona mnogo sam naučio. Svake nedelje igraš protiv Reala, Barselone, Valensije, Baskonije… To je neprocjenjivo bogatstvo za mladog igrača. Badalona ima i fudbalski klub, ali ovo je košarkaški grad. Živi se za Huventud. Osjeća se podrška navijača na svakom koraku,” kaže talentovani košarkaš Huventuda.

Kod tate u Junioru sve je počelo

Dimitrijević je ponikao u školi košarke Junior u Skoplju koju je osnovao njegov otac Saša.

“Posljednje dvije godine ne radi. Kada sam otišao u Španiju, kasnije i moja mlađa sestra, roditelji su odlučili da uzmu pauzu i presele se na Maltu. Junior je bila najbolja škola košarke u posljednjih 20 godina u Skoplju. Ne bih uspio da postignem sve što sam postigao da nije bilo mog oca. Sve što sam naučio, naučio sam od njega. Imao sam moju dvoranu, mašinu za šutiranje, da nije bilo porodice ne bih ni ja danas bio ovde. Otac i majka su se prošle godine vratili u Makedoniju. Tata trenutno u Federaciji pomaže oko novih projekata.”

foto:fiba