Bogdan, Poku, Jokić, Beli, Bobi: Kakva sezona čeka NBA Srbe?

Nova NBA sezona počela je u noći između utorka i srijede, a na parketima preko Atlantika u narednih sedam mjeseci, neki i duže, igraće petorica srpskih košarkaša.

Nikola Jokić jedan je od najboljih igrača u ligi, Bogdan Bogdanović je među nosiocima igre u Hoksima, a u Oklahoma Siti Tanderu očekuje da nosilac u budućnosti bude Aleksej Pokuševski.

Nemanja Bjelica počinje svoju sedmu NBA sezonu, napokon u uređenom sistemu, i vidjećemo koliku će šansu dobiti, dok je Boban Marjanović našao svoje specifično mjesto u NBA svetu i potpisao je sa Dalas Meveriksima na još dve sezone.

Šta možemo da očekujemo od srpske NBA petorke analizirao je Sportklub.

Bogdan Bogdanović (Atlanta Hoks)

Atlanta Hoksi bili su najprijatnije iznenađenje prošle sezone. Tim je doživio preporod kada je Nejt Mekmilan zamenio Lojda Pirsa na klupi, a Jastrebovi su u plej-ofu izbacili Nikse i Sikserse, prije nego što su u šest utakmica ispali od budućih šampiona Milvoki Baksa.

Bogdan Bogdanović se tokom plej-ofa mučio s povredom koljena, pogotovo od sredine serije sa Siksersima, i to je uticalo na nešto slabija izdanja. Ipak, sezona iza nas bila je najbolja u Bogdanovićevoj NBA karijeri. Mekmilan mu vjeruje toliko da vrti nekoliko tipova akcija za Bogdana – kako za šut za tri poena, ali i za šut sa distance oko lakta ili kreaciju iz te pozicije, a nije rijetko ni da Bogdanović igra pik-en-rol.

U ligaškom dijelu sezone, srpski bek prosječno je na 44 utakmice beležio 16,4 poena (47 posto iz igre, 44 posto za tri), 3,6 skokova i 3,3 asistencije.

Veliki dio prošle sezone propustio je Diandre Hanter, još više Kem Rediš, a Kevin Herter iza sebe ima izvrsnu sezonu u kojoj je proširio napadački arsenal. Uz Lua Vilijamsa, jasno je da je konkurencija na pozicijama dva i tri jaka, a došao je i solidni rezervni plej Delon Rajt.

Uprkos svemu tome, Bogdanovićeva pozicija ne bi trebalo da je ugrožena – dobro se razumije i dopunjuje sa Jangom, a nekada može i da ga rastereti u organizaciji igre. Bogdan je već veteran i u NBA okvirima, predstojeća sezona mu je peta preko Atlantika, i zna kako da rasporedi snagu i da ne izgori brzo, ali je pokupio i onu vrstu drskosti da gleda ka košu bez pardona, što nije bio slučaj ranije.

Hoksi su sačuvali cijeli tim i plej-of bi trebalo da je zagarantovan, uz borbu za domaći teren u prvoj rundi. Ipak, rivali će sada biti spremni i mnogo ozbiljnije će shvatati Hokse, počev od Janga koji je prošle sezone napravio veliki iskorak i izrastao u jednu od zvijezda u ligi.

Za Bogdanovića je primarno da ostane zdrav u kontinuitetu i da ne propušta mnogo utakmica. S tog aspekta, neodlazak Srbije u Tokio mogao bi da bude skriveni blagoslov za Bogdana pred novu sezonu.

Aleksej Pokuševski (Oklahoma Siti Tander)

Još u ranoj fazi prošle sezone, u organizaciji Tandera odlučili su se za potpunu reizgradnju tima. U skladu s time, Aleksej Pokuševski dobio je značajne minute u timu – očekivano, bilo je mnogo oscilacija, a Poku je ruku sezonu završio sa prosječno 8,2 poena (34,1 posto iz igre, 28 posto za tri), 4,7 skokova i 2,2 rampe.

Trener Mark Dageno, specijalista za razvoj igrača, već je dugo u sistemu Tandera, a glavni trener je od novembra prošle godine. Tokom priprema i predsezone hvalio je napredak Pokuševskog rekavši da je mladi Srbin bolji košarkaš u svakom aspektu u odnosu na prošlu sezonu.

Samo gledajući Pokuševskog, jasno je da je riječ o ogromnom potencijalu. Visok je 213 cm, odlično kontroliše loptu, ima fini izbačaj i smisao za igru. Dva dodavanja iza leđa u istom napadu izazvali su oduševljenje navijača na društvenim mrežama – to nije suština, ali jeste važno za izgradnju brenda, što je u NBA daleko od zanemarljivog.

Pokuševski, koji u decembru puni 20 godina, tokom ljeta se posvetio radu na tijelu. To je polje u kojem još treba da napreduje, zatim da bude konstantniji u šutu i generalno u igrama. Riječju, da polako ali sigurno počne da prelazi put od potencijala do kvaliteta.

Nezavisno od toga hoće li biti u startnoj petorci, Pokuševski će sigurno dobiti mnogo prostora u timu koji je veoma mlad – nema nijednog igrača u timu koji je rođen prije 1990. godine, a samo dvojica rođeni su prije 1994.

Šej Gildžus-Aleksander biće predvodnki, a navijači željno iščekuju da vide Australijanca Džoša Gidija, šestog pika sa drafta koji je oduševio u predsezoni (što ne znači mnogo, ali ipak).

Za Tander bi zadovoljavajuća sezona bila ukoliko tim napreduje i pojedinci u njemu kroz tim, kroz konkurentne partije sa realno jačim protivnicima. Šanse za plej-of su praktično nepostojeće, a sve približno broju od 30 pobjeda bilo bi izvanredno.

Nemanja Bjelica (Golden Stejt Voriors)

Poslije prošle sezone, u kojoj je trejdovan u Majami Hit u kojem je jedva dobijao šansu ili nije uopšte, činilo se da je Nemanja Bjelica na izlaznim vratima NBA. Međutim, onda je potpisao jednogodišnji ugovor sa Golden Stejt Voriorsima.

Pred 33-godišnjim košarkašem je sedma sezona u NBA, a prethodnih šest proveo je u nefunkcionalnim franšizama koje su često mijenjale i trenere i pravac – u Minesota Timbervulvsima i Sakramento Kingsima.

Na tim mjestima uopšte nisu korišćeni kvaliteti koji su Bjelicu i preporučili za odlazak u NBA ligu – napadačka raznovrsnost, pregled igre i kreativnost – već je više percipiran kao neko ko samo šutira trojke. U SAD je Bjelica poboljšao procente i proširio domet u šutu za tri poena, ali utisak je da bi u ofanzivnom sistemu Voriorsa napokon mogao da prodiše i da igra igru u kojoj se osjeća najkomfornije.

U predsezoni je bilo pozitivnih znakova na parketu, ali i van njega, recimo kada je Drejmond Grin hvalio na sva usta srpskog košarkaša.

Bjelica je dobar u skoku, vrlo ga je lako zamisliti i na petici u Voriorsima, i na papiru djeluje kao da je to idealna sredina za Nemanju. Ipak, osnovno pitanje glasi – hoće li dobiti minute? Na početku sezone će Džejms Vajsmen biti van terena, što svakako povećava šanse za Bjelicu da se nametne, u reketu, uz neprikosnovenog Drejmonda Grina, tu su Oto Porter, Toskano-Anderson, Luni, Iguadala…

Prva utakmica bila je pravi spektakl i, nadamo se, najava Nemanjine sezone – u pobjedi nad Lejkersima bio je jedan od najboljih igrača utakmice, ako ne i najbolji, sa 15 poena (6-7 iz igre za 26 min), 11 skokova i 4 asistencije.

Najveći dio tog vremena proveo je na terenu sa Grinom, ali i sa Karijem, a u završnici meča dao je jednu od ključnih trojki za 106:101. Pogodio je i neke šuteve koji neće uvijek, ali važnije od toga jeste da se pokazao kao čovjek koji je i te kako pouzdan za ofanzivnu šemu Voriorsa, tj. da je u stanju da podijeli pasove koje treba kada se stvori višak.

Da širi odbranu rivala, to znaju i u NBA. U skoku je takođe bio izvrstan, defanzivno vrlo dobar, i bilo bi lijepo kada bi Bjelica mogao da računa na 15-20 minuta svake večeri.

Nikola Jokić (Denver Nagets)

Aktuelni MVP, Nikola Jokić je prošle sezone prosječno bilježio 26,4 poena (56,6 posto za dva, 38,8 posto za tri), 10,8 skokova i 8,3 asistencije.

Poslije teške povrede Džamala Mareja u aprilu, Jokić je preuzeo još veći teret i odveo je svoj tim do trećeg mjesta na zapadu. Potom su savladani Blejzersi u šest utakmica, ali zatim su oslabljene i umorne Nagetsi počistili Finiks Sansi sa 4-0. Nije sigurno da bi Denver bio favorit sve i da su bili kompletni i odmorni, ali čišćenja sigurno ne bi bilo.

Mareja još nema i osnovno je pitanje ko može da pruži Jokiću podršku i da mu omogući nešto češći odmor. Majkl Porter je željan te uloge, pokazao se odlično prošle sezone i to bi trebalo da mu bude vjetar u leđa, kao i motiv za dalja poboljšanja i trud u odbrani.

Vil Barton bio je zdrav između dvije sezone, Aron Gordon donio je ono što se i očekivalo – odbranu i atleticizam, a Nagetsi mnogo očekuju i od rukija Bounsa Hilanda, te od Pi-Džeja Dožira.

U rotaciji je Ostin Rivers, koji se nametnuo poslije prvobitnog desetodnevnog ugovora, zatim Fakundo Kampaco, Džamajkl i Džef Grin (značajno pojačanje, pogotovo u defanzivi), Bol Bol i Markus Hauard.

Vidjećemo mogu li Nagetsi da ostanu zdravi, što je ključno. Hijerarhija u timu je jasna – sve počinje i završava se Jokićem, ali on igra na takav način da to saigračima ne da smeta, nego prija i čini ih boljima.

Nema razloga da Jokić ne ponovi igre i brojeve iz prošle sezone, ali i ambicije i kriterijumi sada su znatno veći – Nagetsi žele titulu sa Jokićem. Koliko će u tom smislu biti konkurentni ove sezone, zavisi od Jokića, ali i od potencijalnog povratka Mareja i sposobnosti Portera da u kontinuitetu igra na visokom nivou.

Boban Marjanović (Dalas Meveriks)

U NBA ligu je otišao još 2015. godine, kada je iz Crvene zvezde prešao u San Antonio Sparse. U Evropi je mogao da igra kompetitivniju košarku i da se bori za trofeje kao jedan od nosilaca u nekom od evroligaških timova, ali je Boban Marjanović obezbijedio sebi lagodan i lijep NBA život.

Sezona u Sparsima, dvije u Detroit Pistonsima, zatim Klipersi, pa trejd u Sikserse, a od 2019. godine je Marjanović u Dalas Meveriksima. Ljetos je potpisao novi, dvogodišnji ugovor vrijedan sedam miliona dolara.

Tokom prethodnih šest sezona znao je Marjanović da bljesne i da napuni protivnički koš, a igrao je važne minute i u plej-ofu, pogotovo sa Siksersima kod Brauna i prošle sezone u Karlajlovoj zoni protiv Klipersa.

Ipak, srpskog centra u SAD više gledaju kao zabavljača i nekoga ko podiže atmosferu nego ozbiljnog košarkaša – Bobiju je prihvatio tu ulogu, ali ih s vremena na vrijeme podsjeti da može i da zatrpa koš protivnika. U skladu s modernim trendovima, Marjanović šutira i trojke – i pogađa ih.

Koliko će prostora imati Marjanović u Meveriksima sa Džejsonom Kidom na klupi? Rekao je Kid da će Porzingis uglavnom igrati na četvorci, mada će se vjerovatno spuštati i na pet po potrebi. Tu su zatim Dvajt Pauel, Maksi Kleber, Vili Koli-Stajn i Mozes Braun.

Mevsi se i tako muče defanzivno, pa ne treba očekivati Marjanovića u redovnoj rotaciji. Ipak, u zavisnosti od tipa protivnika, rasporeda i povreda, biće Bobana na parketu, i sigurno ćemo videti poneku briljantnu napadačku partiju.

foto:atlanta hawks