Mihailo Pavićević: Samo mi i Real Madrid nismo kratili plate, Zvezda i Partizan zaslužuju licencu Evrolige

Trener Mornara govorio je za Mozzart Sport o dobrim rezultatima tog kluba, današnjem meču protiv crno-bijelih, debati mladi talenti – stranci, o trenerima u ABA ligi, te da li bi Barani igrali Evroligu ako budu šampioni.

Više nije ´mali, simpatični Mornar´, već ozbiljan takmac za vrh ABA lige.

Takav je ukratko uspon kluba iz Bara na čelu sa braćom Đorđijem i Mihailom Pavićevićem  poslednjih godina. I zato se postavlja pitanje gdje je granica Mornara, može li taj klub do Evrolige, koliko je stabilan?

Kaže da je ideja sa Mornarom kao klubom prvobitno bila da to bude razvojna sredina sa mladim igračima, međutim… To se promijenilo. Mic po mic, Mornar je rastao. Prvo se borio za opstanak, kasnije stigao do plej-ofa, a ove sezone takođe gađa plej-of, možda i dalje od toga.

Stigao je do takvog nivoa da bude jedini klub uz Real Madrid koji je isplatio cjelokupne plate poslije onakvog prekida prošle sezone, prije tačno godinu dana.

“Nikome nismo ostali dužni. Podatak iz prošle godine kada je nastala pauza zbog korone: Samo su Real Madrid i Mornar u Evropi isplatili sve igrače, 100% plate. Do kraja su ugovori isplaćeni, iako se sezona završila 15. marta. Mislim da su čak i u NBA kratili. Zato nam je uvijek mejl zatrpan ponudama od menadžera i igrača. I sada sve plaćamo. Mislite da bi Amerikanci bili tu da ne dobijaju… Što obećamo, to ispunimo”, kaže Pavićević za Mozzart Sport.

Trenutno je Mornar došao do vrha košarke u regionu. Ali, sami počeci ovog kluba nisu bili laki, Mornar je u jednom momentu strahovao za finansijski opstanak kluba.

“Tajne nema, to je djelo mog brata. Prva opcija je bila da radimo sa mladim igračima, kao svaki mladi klub, da imamo koristi od toga, da napravimo ´fabričku traku´, gdje bi dolazili mladi igrači i da tako klub funkcioniše. Imali smo 17 reprezentativaca u svim kategorijama. Bio je tada tu Nikola Ivanović, pružili smo mu šansu i on je to iskoristio. I to ljeto je otišao u Budućnost. Klub nije imao gotovo nikakve koristi od toga. Već pred početak te sezone se pojavio problem da li može klub da se takmiči. I tada je moj brat krenuo drugim putem”, prisjeća se Pavićević kako je izgledalo na početku.

Već tada je Đorđije Pavićević govorio da će Mornar u jednom momentu igrati ABA ligu, pa kasnije i Evropu.

“Vrćeli smo glavom na to”, kaže Mihailo kroz osmjeh.

Sada je Mornar stigao do Top 16 faze Evrokupa, mada je utisak da je mogao i dalje da ode da nije bilo povreda Džejkoba Pulena i Ajzee Vajtheda. Kako teče njihov oporavak i da li će igrati danas protiv Partizana? Što je još važnije, da li će biti spremni za plej-of ako tamo bude nastupao Mornar?

“Oni su u fazi rehabilitacije. Pulen je došao samo da bude sa ekipom, Vajthed se pojavio sinoć prvi put poslije mjesec i po dana. Jer je pored povrede imao i koronu. Još je to rano. Sa njima dvojicom, i bez njih, ogromna je razlika. U januaru smo bili u fantastičnoj formi, igrali smo prelijepu košarku, bilo nas je teško čuvati. A onda su došle njihove povrede… Da li će se njih dvojica vratiti eventualno za plej-of, to je pitanje koje je u vazduhu. Treba poslije povrede i glava da zaboravi povredu”, kaže Pavićević.

Mornar će do kraja ligaškog dijela igrati teške utakmice, a prva je Partizan. Nisu crno-bijeli u dobroj formi, ali…

“Partizan je Partizan, institucija, velika institucija, zajedno sa Crvenom zvezdom i Cibonom, evo i Split se vraća. Mi smo klub koji to izuzetno cijeni i poštuje. Partizan je bio projektovan da se bori za sam vrh ABA lige, jer je ekipa 80% ista kao prošle sezone, međutim… Evo došao je i novi direktor, promijenili su dva trenera, što nije nimalo lako. Po potezima vidimo da se spremaju za sljedeću sezonu. Čeka nas teška utakmica jer su to kvalitetni igrači koji u svakom trenutku mogu bilo koga da dobiju”.

CRVENA ZVEZDA PRVI FAVORIT ABA LIGE

Partizan više nema šanse za plej-of, a Pavićević je poslije crno-bijelih prokomentarisao kako vidi sam vrh Jadrana i istakao da je Crvena zvezda ekipa koja prednjači i koju vidi kao favorita.

Dodao je da ga je prilično iznenadila smjena Saše Obradovića.

“Rekao bih da su Zvezda i Budućnost korak ispred nas, a da smo Cedevita, Igokea i mi u istoj situaciji. Na početku sezone sam rekao da je Zvezda apsolutni favorit, izgledali su fantastično, oduvali su nas u Beogradu sa parketa. Ne znam šta se desilo da moj cijenjeni kolega Saša Obradović plati ceh, to je za mene bilo najveće iznenađenje. Ne, ne daj Bože, zbog dolaska Dejana Radonjića koji je dokazan trener, već sam mislio da će Saša to da izgura do kraja. Oni su i sada prvi favoriti, ponovo se vraćaju, Radonjić je iskusan trener. I uglavnom su im ključni igrači preležali koronu, a ima i jedna stvar koja je mnogo bitna – igranje u Evroligi”.

Pavićević kao prvog pratioca vidi Budućnost koju sada sa klupe vidi Dejan Milojević. I dodaje trener Mornara da mnogo zasluga za igre Plavih idu Petru Mijoviću.

“Odlična ekipa sa jasno podijeljenim ulogama. Moram da kažem da je trener Mijović odradio najveći dio posla i odradio ga je sjajno. Ne želim da ulazim u politiku drugih klubova, to je njihovo pravo, ali ću da kažem da je odradio sjajan posao. Dobili su Zvezdu u Beogradu, što je sada u završnici veliki kapital. Došao je poslije Milojević i uvijek je pozitivna reakcija kada stigne novi trener. Poslije Zvezde je, za mene, Budućnost drugi glavni favorit za osvajanje ABA lige”.

Iza njih, tu su po mišljenju Pavićevića – Igokea, Cedevita Olimpija i Mornar. Kako kaže, Igokea nije iznenađenje.

“U startu je to napravljena ekipa za veliki plasman, za mene Igokea nije uopšte nikakvo iznenađenje. Trener Bajić je to odlično složio. Tu smo i mi sa Cedevitom, pa kom obojci, kom opanci. Mi ćemo vrebati iz prikrajka”.

Završnica ABA lige će biti zanimljiva i zato što suštinski nema prednosti domaćeg terena, nema publike na tribinama. Pavićević kaže da su “vječiti” najviše izgubili takvim razvojem situacije.

“Najviše su izgubili. Partizan ne bi došao u ovu situaciju da je imao navijače. Znam dobro moje igrače kada dođem u Pionir ranije protiv Partizana, evo sada i Halu Sportova, kada se napuni dvorana to je sasvim drugo. Kada gledam krajičkom oka igrače u svlačionici, nije nikome prijatno, i ne samo mojim igračima. Gubili su i Barselona i Real. To je veliki hendikep”.

Dakle, neće biti prednosti u vidu navijača i domaćeg terena, a predstoji velika bitka za prvo mjesto na Jadranu.

Poznata je situacija u Evroligi, da se prostor za plasman na osnovu rezultata sve više sužava, a zanimljivo je pitanje za razmišljanje oko toga da li bi Mornar mogao da ispuni uslove Evrolige ukoliko bi bio prvi na kraju sezone?

“Teško je reći. Moj brat je već dogovarao sa ljudima iz opštine rekonstrukciju dvorane, jer ona mora da ispuni uslove Evrolige. E, onda ima i ono da je dvorana u Podgorici registrovana za Evroligu, u krajnjoj liniji bismo tu mogli da igramo, čisto hipotetički gledano. U januaru sam rekao da idemo na prvo mjesto, ali ispada da sam izbaksuzirao. Možda je to djelovao nekome prepotentno, ali gledao sam kako igramo, rivale. Sada smo spušteni malo na zemlju iz objektivnih razloga. Ako se dokopamo plej-ofa, pod uslovom da se vrate Pulen i Vajthed na nivou na kom su bili, nikome neće biti lako protiv Mornara”.

VJEČITI ZASLUŽUJU A LICENCU EVROLIGE

Naravno, da bi neki klub igrao u Evroligi, mora da zadovolji brojne kriterijume, a poznato je da rezultat nije uvijek u prvom planu.

“Znamo šta tamo preovladava. Pored velikih klubova i tržišta, gleda se i organizacija. Ide se ka NBA. To je i košarka i biznis i marketing. I po licencama se vidi da se ne gleda samo rezultat. Ako bi se to gledalo, sigurno da i Zvezda i Partizan zaslužuju A licencu. Ali, znate, godinama se trude da uključe London, znamo da tamo nije košarka, ali je tržište. To je objektivna realnost. Ide se ka sistemu da će se vrlo brzo Evroliga popunjavati samo kroz Evrokup. Pitanje je koliko bi bio interesantan mali Bar, iz države od 650.000 stanovnika. To je dodatni problem za nas, ali mi se borimo, to je ljudski. Ali, nismo još obezbijedili ni plej-of, da ne spremamo ražanj dok je zec u šumi, a-ha-ha”.

Dodaje Pavićević da je ponosan na činjenicu da u Bar i dvoranu Topolica svi žele da dođu da igraju, te da je to za njega i klub više od komplimenta.

“Mi smo od simpatičnog Mornara iz Bara došli do toga da protivniku, bogomi, više nije simpatično. Malo smo prodrmali ove vječite favorite, da se ne osjećaju toliko sigurno”.

Strateg Barana dodaje da se ABA liga, ukupno gledano, kreće u dobrom smjeru.

“Sve četiri ekipe su ušle u TOP 16 Evrokupa, Zvezda igra Evroligu i to je dokaz o kakvom se kvalitetu radi. Neću da je mnogo dižem, ali ove sezone je sigurno jedna od najjačih liga otkako se igra ABA liga. Neću da ulazim u prepucavanja i trzavice oko organizacije, mislim da će i to leći, dovesti na pravi nivo. A ova liga ima izuzetan potencijal. To je bivša Jugoslavija, područje gdje su se stvarali najveći igrači i treneri u Evropi”.

Govoreći o trenerima…

“Vidite kako je teško biti trener u ABA ligi. Samo ću vam reći da je prije neku godinu Sito Alonso došao iz najjače lige i napravljena mu je sjajna ekipa, a sjećate se kako je prošao. Teško je ovde, susrećete se sa jako dobrim trenerima, koji će vam podvaliti, morate da se spremite. Prihvatam uvijek argumentovanu kritiku, ali ima nekih koji sebi daju za pravo kao vrhunski mjeritelji svega, pa kažu ´to je liga puna Amerikanaca, nema mladih´. Kako je Bodiroga završio u Zadru ili Mirotić u Španiji. Nije lako biti trener u ABA ligi”.

Kakvo je Pavićevićevo mišljenje o toj debate mladi igrači – stranci?

“Sad ću da vam kažem. Igrali smo utakmicu protiv Gran Kanarije u Španiji. U toj ekipi je bio jedan Španac u zemlji od koliko miliona stanovnika. Fenerbahče je kao prvak Evrope imao jednog ili dvojicu, onog kapitena da digne pehar, navodim primjer. Sad ja pitam te dušebrižnike, neka kažu, da li jedna ekipa sačinjena samo od domaćih igrača može da igra Evrokup? Ja vam kažem da teško može da igra ABA ligu. Gdje su ti mladi igrači? Ko od njih može da igra? Koji je to kvalitet?”, kaže Pavićević, pa nastavlja:

“Lako je kada su mladi igrači vrhunski, svjetski talenti, kada imaš Paspalja, Divca i družinu. Pa imaš Rađu, Kukoča… Nebitno je što su mladi, već su to talenti svjetske klase. Sve se manje pojavljuju takvi igrači. Evo Fibini prozori, igrali su igrači iz ovih liga. Je li Srbija izgubila od Švajcarske i dobila Austriju košem u posljednjoj sekundi?”.

Postoji i teorija da pored mladih igrača nedostaje dovoljno mladih kvalitetnih trenera.

“Danas je znanje mnogo veće nego što je bilo, internet je tu, ima više informacija. Treba pomoći mladim trenerima koji se bore da isplivaju na površinu. Koliko je trenera izašlo iz škole Majka Kžiževskog? Ne bih rekao da se mnogi time mogu pohvaliti kod nas. Pogledajte fudbal, reprezentaciju Njemačke, Lev je bio pomoćnik. Ne može da se gleda samo jedna strana”.

IMAO SAM VELIKI ´TANJIR´ ZBOG NCAA, KOMŠIJE SE PLAŠILE DA ĆE NAM ZBOG NJEGA BOMBARDOVATI ZGRADU

Govoreći o prikupljanju informacija što spade u trenerski posao… Mihailo Pavićević voli da prati NCAA ligu i generalno se može reći da Mornar vrlo dobro bira strance već nekoliko godina. Sjetio se u toku razgovora jedne anegdote iz 1999. godine kada je zbog gledanja američke košarke imao problem sa komšijama iz zgrade.

“To je istinita priča. Preko Južnoafričke Republike sam nabavio taj ´Orbit´, tako se zvao. Vidio sam ga i hteo da ga kupim, a sankcije u toku. Ja uporan i nabavim preko Londona, Italije, brodom… Stigne resiver u Beograd, ja da ga prikopčam – ne radi. Zovem 50 majstora i tako mi jedan namjesti iz Malog Mokrog Luga. Ali, imao je veliki tanjir. I on mi kaže da je jedino rješenje da tanjir stavim na vrh zgrade. I nekako uspostavim signal. Ovi iz Afrike u čudu kada su čuli da sam povezao. I kreće bombardovanje i poslije tri-četiri dana mi kucaju na vrata. Kažu komšije, da popričamo: ´Znaš, kako, ovaj tvoj tanjir. Može da bude meta´. Ja prvo mislio da je šala. Reko: ´Neće valjda pored ovoliko meta moj tanjir. To ne može da se skine sad, jedino bombom´. Rekoh: ´Ne brinite, ne bih ćerke i suprugu dovodio u opasnost´. I tad su popustili. Imao sam direktan prenos, snimao utakmice, zanimljiva priča”.

Još malo o temi i folderu “treneri”.

Pavićević je pri kraju razgovora podijelio svoje viđenje trenerskog posla gde je istakao da trener ne može da dobije utakmicu, već da to rade igrači.

“Igrač pravi samog sebe. Treneri mogu malo da pomognu. Igrač pravi trenera. Trener ne može da dobije utakmicu. Možeš ti da nacrtaš nešto najbolje na svijetu, ali ako nema ko to da sprovede, džabe. Ali, zato možemo da izgubimo utakmicu na 100 načina.”.

A, podsjetio se i nekih velikih stručnjaka sa našeg podneblja.

“Znate kako, ko ode u inostranstvo i napravi rezultat, ja skidam kapu. I onda mi kažu: ´Lako je Obradoviću, ilI Dudi, Pešiću, vidi kakav imaju tim´. Pa, hajde ti iskontroliši 10 zvijezda. Kažu: ´I ja bih vodio tu ekipu´. E, ne bi je vodio. Prvo, ne može da ti dopadne da je vodiš. A drugo, ne bi tog Željka Obradovića svuda tražili. Nije mu devet titula palo sa neba. Ne samo njegovih, već i kod Dude, Pešića, Maljkovića. To su treneri dokazani na svim poljima. Da ne pričam o Aci Nikoliću, Žeravici, Novoselu. Ova pomenuta četiri trenera su najjači treneri u Evropi. Evropski krem, treba time da se ponosimo, da se ne nađu neki uvrijeđeni”.

Na kraju…

“Vidjeli smo sada Filipovskog. Nije lako biti trener Partizana i Zvezde. To je nešto sasvim drugo, pritisak je ogroman. Radio sam u Zvezdi, u inostranstvu, to su dva različita posla”, zaključuje Pavićević.

foto.Mornar Media Pro

About The Author