Dino Rađa: Dajte mi magične pripreme i biću najbolji igrač ove Evrolige
printscreen/youtube
Dino Rađa jedan od najvećih evropskih košarkaša o trenutnom stanju u ovom sportu.
Rađa je sa Jugoplastikom tri puta u nizu bio šampion Evrope. Taj tim proglešen je za najbolji evropski ikada.
Ergin Ataman rekao da je Jugoplastika za njega bila najbolja ekipa svih vremena. I sada se priča o tome. Toni Kukoč je u filmu o svom dugogodišnjem saborcu kazao: „To je kao vožnja biciklom, jednom kad naučiš, možeš da sedneš posle 50 godina i voziš. Tako bismo se i nas dvojica vrlo vjerovatno pronalazili na terenu da sada zaigramo.“
„Ja i dalje mislim da smo najbolji“, ističe Dino Rađa i slikovito objašnjava: „Kada bi postojala nekakva magija koja bi mi omogućila da odradim pripreme a da me ne bole koljena, zglobovi, leđa…vjerujem da bi za tri meseca bio najbolji igrač Evrolige! Samo da mogu da uradim kompletne pripreme kako sam ih zamislio. Ništa da ne treniram košarku, samo fizički da budem spreman. Bio bih najbolji igrač Evrolige – garantujem! U bilo kojoj ekipi!“, rekao je Rađa za Meridian Sport.
Zašto ne i u NBA? U svoje vreme, kada Evropljanima nije bilo tako lako da se razigraju u najjačoj ligi svijeta, on je bio ponajbolji igrač Boston Seltiksa.
„I tamo, posebno sa ovim pravilima kada su napadači maksimalno zaštićeni.“
Tada nije bilo mnogo zaštite…
„Samo krvi do koljena.“
Rađa je ovde pokušao da prekine temu, ali je zapravo samo produbio:
„Ovo su hipotetičke priče. Vjerovatno će neko imati drugačije mišljenje. Ali, ja jednostavno smatram da količina znanja koje smo svi mi imali, da je to danas veoma rijetko. Vidite Jokića i Dončića koji nisu fizikalci, ali dominiraju zato što imaju kliker. Razmišljaju tri koraka unaprijed.“
To je ono što je ostalo iza Rađe. Ali i prije je bio jedan takav, visoki igrač koji je dominirao glavom. Krešimir Ćosić.
„Ćosa je isto bio genije. Davna su to vrijeme, ali kako je on razmišljao o košarci, to je avangarda. Tjerao nas je da igramo spolja, da šutiramo. A prvi trening kada je došao u Split, Maljković mi je rekao: ’Ako hoćeš da budeš bolji igrač od Divca, moraš više da trčiš od njega.’ Nisam razumio.
Tek poslije sam shvatio da je to bila košarka koja je dolazila, a na kojoj sam ja zapravo napravio karijeru. Na kontre. Pogledajte sada, svi visoki trče i šutiraju. U ono doba su se u reketima laktali Tkačenko, Jerkov, Menegin, Žižić… A Ćosa je vidio sve drugačije.“
Taj sistem je postojao širom Jugoslavije, u svim većim centrima. Ako već država više ne postoji, zašto nije prenet sistem koji je radio?
„Zato što su roditelji i menadžeri postali najvažniji. Trener sada ne smije da pisne. Željko Obradović je posljednji mohikanac koji se drži starih postulata. A čovjek ima devet titula prvaka Evrope! O čemu mi pričamo? Kad Željko govori, svi mirno da stojimo!
Dušan Vukčević, Tristanov otac,igrao je sa mnom, veliki smo prijatelji. Kada je mali odlazio iz Reala, pojavio se Partizan. Otišao je tamo, ali je bio nezadovoljan. I ja mu kažem: ’Idi tamo i pitaj Željka da li je potrebno da mu nosiš torbu, da mu oribaš cipele, da mu kupiš nešto u prodavnici… Šta god, samo da priča sa tobom.’ Kad viče na tebe – znači da mu je stalo da napreduješ. A kad prestane – vrijeme je da ideš, to znači da je digao ruke.“
Najbolje kvote vas očekuju u Meridianbet poslovnicama.
About The Author
