Čabarkapa:Nisam mogao da vidim košarku
Na najjačem NBA draftu ovog vijeka, onom održanom 2003. godine, podgorička Budućnost je najjačoj ligi svijeta dala čak tri igrača među kojima je bio i Žarko Čabarkapa.
Feniks je Čabarkapu birao kao 17.pika, dva mjesta iza našao se Aleksandar Pavlović koji je bio izbor Jute, dok je sa 39. pozicije Slavko Vraneš otišao u Portland u sklopu trejda sa Njujork Niksima.
Spletom nesrećnih okolnosti 8povreda) Čabarkapina karijera trajala je kratko.Samo četiri godine proveo je u Americi i zbog ogromnih problema sa leđima morao je da napravi pauzu. Pokušao je da se vrati u Budućnosti, ali tijelo mu nije bilo saveznik. Za “Glas Srpske” se osvrnuo na igračke dane.
“Već je prošlo 15 godina od tog drafta, možda najjačeg u istoriji. Kada podvučem liniju, moram da budem zadovoljan, igrao sam četiri godine i morao da završim. Ostaje žal što nije duže trajalo”,rekao je Čabarkapa.
Prekid mu je teško pao, taman kada je trebalo da uđe u zenit karijere, okačio je patike o klin. Povrede mu nikada nisu dozvolile kontinuitet u igri, a bio je ogroman potencijal.
“Imao sam dobrih utakmica, opet se vadim na povrede, počnem dobro pa slomim ruku. Vratim se, ponovo uhvatim zalet pa uslijede tri operacije leđa. Tako se izdešavalo, kad god krenem da uhvatim kontinuitet, presječe me povreda i to je ružnija strana sporta. Dvije godine nisam uopšte mogao da gledam košarku, nisam mogao da gledam te igrače s kojima je trebalo da igram. Bilo mi je teško, jer mi je bilo mjesto tamo, a nisam mogao. Kako vrijeme prolazi, čovek to nekako preboli, okrenuo sam se i krenuo od nule. Presrećan sam što sam ostao u košarci i što imam mogućnost da budem na i pored terena”,rekao je Čabarkapa koji je sportski direktor ABA lige.
Bio je član Feniksa i Golden Stejta, dviju ekipa koje su bile izuzetno napadački moćne. Odgovarao mu je taj stil igre, danas mnogi NBA timovi igraju na način koji je Don Nelson forsirao, prvo u Dalasu pa kasnije i u Voriorsima.
“Da ne bude da se nešto vadim, mislim da bi mi odlično odgovarao trenutni stil u NBA. Trčanje, šutiranje, to je moj način igre, smatram da bih se odlično snašao i uklopio. Sansi su tada igrali sjajnu napadačku košarku kod trenera Majka D’Antonija sa Stivom Nešom i Amarijem Stodemajero. Trejdovan sam na pola sezone, ali su oni ostali prvi do kraja. Nisu uspjeli da odlične igre krunišu titulom, ispriječili su se Dalas i San Antoniom”, prisjetio se Čabarkapa.
Posebno zanimljiva družina bio je Golden Stejt gdje se u istom momentu skupilo mnogo živopisnih likova, od Monteja Elisa, Stivena Džeksona (zalaže se za legalizaciju marihuane u NBA), Meta Barnsa, Ela Heringtona ili Džejsona Ričardsona i Berona Dejvisa.
“Bila je to dosta interesantna ekipa, ljetos smo imali okupljanje povodom deset godina od ulaska u plej-of. Koliko se tu našlo zanimljivih likova, drago mi što sam ih ponovo vidio i što smo obnovili kontakte. Baš idem na Ol star u Los Anđeles i treba da se vidim sa Beronom Dejvisom. Kratko sam sarađivao sa Nelsonom, čovjek je prošao sve i svašta. Možeš da naučiš mnogo samo slušajući ga onako sa strane i upijajući sve što govori. On je i preteča ove današnje košarke sa niskim petorkama koje šire i šutiraju. Bilo mu je lako u Dalasu kad je imao Dirka Novickog”,našalio se Zrenjaninac.
https://www.youtube.com/watch?v=Zj48e3BrNfA
Jedan momenat u karijeri posebno pamti. Sa reprezentacijom tadašnje SR Jugoslavije osvojio je Svjetsko prvenstvo u Indijanapolisu, a ovaj nevjerovatan uspjeh desio mu se u ranim godinama karijere.
“Ne zaboravljaju se ti momenti, bio sam najmlađi u ekipi sa samo 21 godinom. Dobijanje Amerikanaca na njihovom terenu, epsko finale i na kraju doček u Beogradu. Treba li da kažem da su mi to najdraži i najsrećniji trenuci u karijeri”, dodao je Čabarkapa.
foto:printscreen/youtube/abaliga
About The Author
