Anđušić: Zna se ko su lideri, svako ima svoju ulogu, to je naša najveća snaga!

anđušić

foto: KK Partizan

U posebnom intervjuu povodom Kupa Radivoja Koraća govorio je “snajper” crno-bijelih, Danilo Anđušić.

Osim centralnog dešavanja u Nišu, razgovarali smo o posebnoj ulozi koju ima pod trenerskom palicom Željka Obradović, te o utakmici koja je okrenula momentum sezone. Tu je i tajna rituala pred mečeve, uzor iz detinjstva, kao i priča o “svetom broju” 33. Dotakli smo se reprezentacije Srbije i važne stavke da li će Partizanovi igrači nastupiti protiv Grčke i Velike Britanije.

Svoj prvi trofej u profesionalnoj karijeri bek šuter Partizana osvojio je upravo u Nišu prije više od deset godina. Osim toga, okitio se priznanjem najkorisnijeg igrača Kupa Radivoja Koraća, što je trasiralo put ka visinama na kojima se danas nalazi.

Kao kada istu knjigu čitate nekoliko puta u vremenskom intervalu od par godina, neke stvari ostaju iste, a neke su poprilično drugačije. Ovaj razgovor Anđušić je otvorio analizom knjige pod nazivom “Kup u Nišu”.

“Dosta stvari je drugačije. Nije prošlo malo vremena od tog prvog Kupa koji sam igrao, čak 11 godina. Dosta ekipa, država, klubova, liga je iza mene. To je sigurno neko iskustvo koje sada nosim i koje mi pomaže da drugačije pristupim ovome svemu. Do tog trenutka nisam imao niti jedan osvojen trofej kao profesionalac i taj prvi pehar mi je bio prvi.

To mi je jedno od najdražih sećanja koje imam u karijeri, uz nagradu za najkorisnijeg igrača Kupa, sve se poklopilo. Ono što je isto jeste želja koju imam pred svaku utakmicu, pa i sada jedva čekam da krenemo u taj pohod na trofej.

Ne osećam se mnogo starije, ali iskustvo i mentalni pristup sigurno su drugačiji u odnosu na period kada sam imao samo 20 godina. To je najveća razlika u svemu ovome. Nadam se najboljim stvarima u ovih par dana, sanjamo taj trofej. Uradićemo sve da odemo do samog kraja i da ga osvojimo“, rekao je Anđušić u intervjuu za portal BasketballSphere.

Danilo Anđušić ima epitet “džokera s klupe” koji u trenerskoj filozofiji trenera Željka Obradovića u svakom trenutku mora biti spreman za akciju. U nekoliko navrata ove sezone “dalekometnom paljbom” pravio je razliku u korist crno-bijelih. Ipak, ponekad stvari ne idu po planu, čega je svestan i košarkaš beogradskog velikana.

“Nije lako ni za jednog igrača. Najvažnija stvar u svemu tome je da veruješ u ono što radiš, da veruješ u sebe i ono što možeš i da budeš mentalno spreman u svakom trenutku da doprineseš ekipi. Mnogo pomaže to što mi trener Obradović veruje. Često mi to pokazuje i daje do znanja.”

“Najvažnije je da mi trener uliva samopouzdanje, čak i kada u kasnim momentima meča istrčavam na parket. Trudim se da ne razmišljam o tim stvarima, kada igram, koliko igram, kada ulazim. Pokušavam da dam na parketu ono što se traži od mene, što mogu da dam u tom trenutku. Nekada to ispadne sve perfektno, nekada ne, ali forma ne može da bude na vrhuncu cele sezone.

Usponi i padovi su sasvim normalna stvar. Ključno je ostati mentalno spreman, jak i fokusiran na ono što dolazi, bilo dobro ili loše. Na taj način radim i spremam se. Ono što mi je jako drago jeste činjenica da je svaki igrač u ekipi bitan. Zna se ko su lideri, ali svaki igrač ima svoju ulogu i poprilično je važan šraf ovog tima. I odbrambeno i napadački pokazujemo ozbiljnu košarku jer igramo timski. To je naša najveća snaga.”

Partizan je na početku sezone protiv “vječitog” rivala vezao dva poraza. Prvi je bio ubjedljiv u ABA ligi, drugi put u Evroligi Nemanja Nedović izrastao je u junaka Crvene zvezde. Crno-bijeli su treći put položili poprilično težak ispit, nakon što su slavili na gostujućem parketu hale “Aleksandar Nikolić”. U ozbiljnoj mjeri, to je osim potrebnog samopouzdanja, okrenulo momentum u korist “parnog valjka”.

“Derbi je specijalna utakmica. Nismo mogli da dozvolimo i treći poraz ove sezone. Poslije toga bi se mnogo teže digli. Ja stalno napominjem mnogo puta da mi vjerujemo u ovaj tim. Od igrača, preko trenera do članova stručnog štaba, svi vjerujemo u ono što radimo. Bez obzira što smo neke utakmice gubili, niti jedna ekipa u Evropi nas nije nadigrala. Znali smo da imamo to u sebi i da možemo u jednom trenutku okrenuti sezonu u našu korist.

Hemija je sjajna u ekipi, imamo fantastične momke. To se oseća i na terenu i van njega, što je jedna od ključnih stvari odgovornih za seriju dobrih rezultata. I među nama i među ljudima koji nas prate i podržavaju se oseća pozitivna energija. Navijači nam daju snagu da pružimo svoj maksimum u svakom trenutku. Podržavaju nas i kada je dobro i kada je loše. Milina je igrati za takve navijače i za takav klub. Drugačije od svega ostalog. Ovo ne može da se meri ni sa čim.”

Da svoju ulogu u timu Anđušić obavlja na vrhunskom nivou, govore i statistički parametri. Šut za tri poena u Evroligi je visokih 44%, dok je u regionalnom takmičenju procenat pogođenih trojki za nijansu bolji (46%). Ko mu je najviše pomogao u karijeri, kako igrački, tako i na psihološkom planu, košarkaš Partizana nije istakao.

“Imao sam sreću da igram sa vrhunskim igračima u svim zemljama i klubovima, kao i u reprezentaciji. Imao sam kontakt i sa Amerikancima, Špancima, Rusima, sa nekolicinom naših igrača i jako mi je teško da izdvojim nekog u celoj toj grupi od koga sam najviše naučio. Bilo bi nezahvalno s moje strane reći samo jedno ime.

Tokom svoje karijere gledao sam da od svakog učim i posmatram kako oni rade neke stvari. Sa svakim sam pričao, interesovao se i svakog od svih sam dobio neki savet koji mi je sigurno pomogao u karijeri.”

Nekolicina igrača čiji je “specijalitet kuće” šut ima posebnu vrstu rutine. Bilo da se radi o pripremi utakmice, o treningu ili neobaveznom šutiranju, rituali su uobičajena stvar koja košarkaškim sladokuscima zna biti poprilično zanimljiva.

“Kao i svi šuteri imam te neke stvari koje volim da radim pre treninga i utakmica. Imam svoju rutinu, posebno što se tiče načina na koji šutiram pre utakmice. Nije to nikakvo sujeverje. Ako se desi da ne uradim te stvari, nemam problem s tim. Volim da odradim svoju rutinu i način na koji se zagrevam pre utakmice. Imam određene tačke na terenu odakle šutiram. Nemam određeni broj ponavljanja, ali znam otprilike koliko šuteva uzmem i šta mi je cilj da uradim.

Dan pred utakmicu uvek posle treninga ubacim tri serije po deset vezanih trojki. To mi je neka standardna rutina. Ima još mnogo stvari koje radim, ali kao što rekoh nisam rob rutine. Verujem da ako si previše sujeveran, to onda može da ode u drugu krajnost i da bude kontraproduktivno.”

Osim rutine koju nekolicina igrača poseduje, zanimljiva priča kada je Danilo Anđušić u pitanju krije se i u broju “33” koji nosi na dresu dugi niz godina.

“Kao klinac sam uvek najviše voleo i nosio broj 13, jer mi je idol bio Miloš Vujanić. Kada sam potpisao profesionalni ugovor u Hemofarmu, Milan Mačvan je nosio taj broj, pa nisam mogao da ga dobijem. Te godine sezonu sam završio s brojem 6 jer je bio jedini slobodan. Čitao sam mnogo o simbolici brojeva, posebno zbog broja 33 koji se navodi kao ‘sveti broj’. Zavoleo sam ga i na neki poseban način “srastao” s tim brojem.

U trenutku kada sam drugi put došao u Partizan 2015. godine, zamolio sam Andreju Milutinovića da mi ustupi broj, jer sam i u prethodnom mandatu nosio 33. Ispoštovao me i stvarno je ispao ‘laf’ što se toga tiče. Poklopilo se da i treći put nosim isti broj nakon poslednjeg dolaska u Partizan.”

Za nacionalni tim Srbije Anđušić je oduvek bio na raspolaganju i to se nikada nije dovodilo u pitanje. FIBA kvalifikacioni “prozor” za Svetsko prvenstvo biće održan krajem meseca, a Srbija će odmeriti snage protiv Grčke i Velike Britanije.

S obzirom na činjenicu da će kolo Evrolige u sedmici kvalifikacija biti odigrano po standardnom rasporedu, postavlja se znak pitanja da li će za te utakmice konkurisati izabranici Svetislava Pešića među kojima se osim Anđušića nalaze još Uroš Trifunović i Aleksa Avramović.

“Iskreno, ne znam šta će se dešavati. Utakmica protiv Fenerbahcea nam je jako bitna i videćemo šta se može iskombinovati” , objasnio je košarkaš Partizana.


Godina u kojoj je osvojio prvi trofej u karijeri, krunisana je i debijem u Evroligi, ali i peharom domaćeg šampionata Srbije. Vladimir Lučić, Bogdan Bogdanović, Davis Bertans, Leo Westermann samo su neki od pojedinaca s kojima je Anđušić “probio led profesionalizma”.

Uprkos mnogim obavezama, moderno doba omogućuje redovne kontatke, a na samom kraju razgovora, Partizanov “snajper” objasnio je zašto je viteštvo toliko važno u sportu.

“Nismo u toliko čestim kontaktima zbog raznih obaveza koje imamo, ali naravno da se čujemo. Uvek pratim i njih i svakoga s kim sam igrao koliko god je to moguće. Pogotovo sa njima s kojima sam bio u jako dobrim odnosima. Što se tiče ostalih, čak i kada se ne čujemo toliko često pratim šta se dešava, a kada se vidimo, to je kao da smo se videli juče.

To su neke stvari koje sport donosi i koje ostaju za celi život. To su možda i najlepše stvari, ta poznanstva i prijateljstva koja stičeš kroz igranje, u ovom slučaju košarke. To je veliko bogatstvo zanata kojim se bavimo”, zaključio je za kraj razgovora Danilo Anđušić

About The Author