Pešić: Vrata Barselone su mi uvijek otvorena

Ako iole pratite košarku i nemate manje od punoljetstva, ne bi vam trebalo više od desetak sekundi da pogodite ko je samo u stanju da razgovor za Sport Klub počne ovako nekonvencionalno. E, sad, ako dodamo da je imao želju da dođe u „Pirot od Srbije“, više ne bi trebalo imati dilemu…

„Da je nešto bolja epidemiološka situacija u zemlji, vjerovatno bismo se vidjeli, ovako će to putovanje morati da sačeka“, kaže Svetislav Pešić.

Njegov nedavni rastanak sa Barselonom, iako je imao još godinu dana ugovora, ne mali broj ljubitelja i profesionalnih hroničara košarke (in)direktno je dovodio u vezu sa finalnim porazom od Baskonije u maksimalno skraćenoj, turnirskoj varijanti završetka Endesa lige.

„Neki naši su to jedva dočekali, mislim, da tako tumače. Eh, kao da ih slušam, tipa – Može sad Kari da objašnjava šta hoće, ranije ili kasnije…Naša posla. Ne znam samo šta bi pričali da sam odustao još prije završnice u Valensije“.

A da nije mnogo nedostajalo, odnosno da je presudila upornost, priznaje basket veteran.

„Supruga Vera je bila apriori da ne idem u Valensiju iako su bili obezbijeđeni maksimalni uslovi da se sačuva zdravlje učesnika u uslovima pandemije. Jer, bio sam još rovit od problema sa bakterijom u stomaku zbog čega sam u drugoj polovini maja proveo desetak dana u bolnici. Dobio sam i visoku temperaturu, tako da su ljekari, u prvom trenutku, pomislili na virus, koji je blokirao cijelu planetu. Kada sam to pregrmio, dogovorio sam se sa predsjednikom kluba Hoseom Marijom Bertomeuom, da završim posao na turniru, pa da se sklonim sa klupe, uprkos njegovoj ponudi da ostanem. To je cijela priča i, istina, a ne da se tumači ’ovako i onako’. Uostalom, meni su vrata Barselone otvorena“.

Ne možes da budes veliki u bilo čemu, ako uvijek ne stremiš najvišim ciljevima. Ali i da sportski priznaš ono što boli. Tako i Kari Pešić.

„Jeste da nije bilo ’p’ od plej-ofa u ACB ligi, a ulog u jednoj utakmici, tako i u finalu. I bilo je da smo nekada dobijali u posljednjoj sekundi, a sada smo izgubili, to je košarka. Ipak, radi mi i sad ’aparat’ u stomaku zbog tog poraza od Baskonije, nije da nije“.

Šta bi mogao da radi Kari Pešić kada je na klupu Barse „zasjeo“ Šarunas Jasikevičijus, bivši učenik i doskorašnji kouč Žalgirisa?

„Vidjeću, još nisam odlučio. Ma, mogu sve što hoću“, raspoloženo će nekadašnji selektor (SR Jugoslavije), čije seniorsko zlato (SR Jugoslavija) još nije reprizirano na ovim prostorima. Ali i stručnjak koji je trofejnoj Barseloni obezbijedio prvi (od ukupno dva) evroligaški trofej (2003).

Ko smije da mu pomene penziju (osim Vere), bez obzira što je jedan od najiskusnijih, aktivnih stručnjaka pod obručima. Dovoljno toga preturio preko glave za nastavak priče na temu hoće li (evropska) košarka preživjeti smrtonosni virus, koji je obilježio tekuću godinu.

„Znate šta se desilo u odnosu na mart, april kada je kontinent bio zatvoren po kućama? Navikli smo se na koronu, to je, nažalost, jedina razlika. Niko, pa ni medicinska struka, ne zna dokle će sve to potrajati. Već su vidljive ekonomske posljedice, pa ni sport, košarka, neće biti imuni. ’Odronjavanje’ je počelo prekidima takmičenja, pa i da sve bude idealno, bez virusa, kroz nekoliko mjeseci, ostaviće višegodišnjeg traga“.

Za razliku od fudbala, primjera radi, evropska košarka (klupska i reprezentativna) nisu profitabilne, pa ako se od jeseni bude igralo još i bez publike (što je sve izvjesnije), uz troškove obezbjeđivanja zdravstvenih protokola, ne piše se dobro.

„Cijela ova nepovoljna situacija se odrazila i na evropski klupski fudbal, a kamoli na košarku. Ako je fudbalski klub Barselona zarađivao dva miliona evra neto mjesečno samo od posjeta klupskom muzeju na Kamp Nouu, zamislite koliko su do sada izgubili. Nemate praktično nijedan košarkaški klub koji nije osjetio ekonomske posljedice. Pođite od toga gdje je samo (Španija, Njemačka) igrano i, završeno prvenstvo, šta ćete drugo. Jedino je izvjesno da nista nije sigurno“.

Iako je Evroliga odredila formalno start takmičenja u sezoni 2020/21…

„Jeste, figurira 1. oktobar, sa publikom ili bez nje. Ali, recimo, u Španiji se još ne zna kada će startovati ACB liga, dok je njemački šampionat planiran za sredinu novembra da bi se eventualno igralo pred punim tribinama. Logično, ako ne eskalira pandemija. Nikome se ne igra u praznim dvoranama jer zarada od prodaje (sezonskih) ulaznica nije zanemarljiva stavka“.

Pešić podsjeća i na još jednu činjenicu.

„Većina evroligaških klubova, da ne govorim o ostalim, u sezoni koju je prekinula epidemija, smanjivala je plate igračima, sa nadom da će uspjeti da ih refundira kada se košarka vrati u normalne okvire. Jer, nema prihvatljivih sponzora, smanjuju se prihodi od TV prava, sezonskih karata… Ovo su teška vremena, na stari način, ne može niko da preživi, svi će pokušati da se snađu. Pa ni jednoj Barseloni ili Realu, košarkaškim sekcijama, nije lako. Jeste, preliva im se od istoimenih fudbalskih giganata, a čak i oni, ovoga puta, moraju da vode računa o svakom evru“.

Ima raznih ’fela’ u evroligaškom društvu. Neki su na fudbalskoj, neki državnoj, sponzorskoj, a ima i onih na navijačkoj ’sisi’.

„Jeste li primjetili da Žalgiris i Makabi nikog ne potpisuju, nijednog igrača… Oni mnogo zavise od publike, odnosno prodaje sezonskih karata, a kako to da čine kada će se možda igrati bez publike u predstojećoj sezoni. CSKA je opet državni projekat, kod Anadolu Efesa sve zavisi od gazde. Ako zaključi da tim može do evropskog trofeja, neće biti osjetnijeg kresanja budzeta. Slično je sa Armanijem, koji isto pikira evropski naslov. Iza njih je vlasnik modne imperije, pa odradiće dve, tri revije u Njujorku i, eto godišnjeg klupskog budzeta. Bajern recimo, nije dobio ni kinte od fudbalskog kluba“.

NBA je druga priča. Bez obzira na rekordni broj žrtvi virusa u SAD, rasne nemire, najjača liga svijeta bi trebalo (doduše u skraćeno-modifikovanom formatu) da se nastavi 30. jula u Orlandu.

„To je biznis, a onda mora da se igra. Uostalom, ko zna da li bi se i španska ACB liga odigrala u Valensiji da nije trebalo naplatiti TV prava. Pošto je odigrano, svih 18 klubova će ponešto zaraditi, neki ’sitniš’, neki više, ali ko te pita“, priznaje Svetislav Pešić.

Dovoljno ćaskanja u pauzi odmora u austrijskom Tirolu, istina, bez pirotskog kačkavalja i peglanih kobasica.

foto:euroleague

About The Author