Mateuš Ponjitka: Bio sam blizu smrti, a da to nisam ni znao

Mateuš Ponjitka je jedno od najinteresantnijih pojačanja Partizana ove sezone. Radi se o igraču koji pokriva pozicije od jedinice do trojke, a takođe se radi i o sjajnom defanzivcu i veoma čvrstom i požrtvovanom borcu.

Ponjitka je za Sport Klub pričao o svom prilagođavanju na poziciju organizatora igre, o Željku Obradoviću, ali i o najdramatičnijem životnom iskustvu kada je bio blizu smrti a da to nije ni znao.

Bilo je to tokom Mateušovog boravka u Zenitu iz Sankt Peterburga. Tamo je on imao sjajne sezone i igrao je odlično u Evroligi, ali je na jednom meču dobio udarac u nos. Mnogo je krvario i posle tog udarca se danima osećao loše.

„Prvi put toliko krvi u mom životu. Probali smo da zaustavimo krvarenje, mislio sam da je to bila greška. Možda je trebalo da to ide do kraja. Zaustavili smo krvarenje, išao sam na test, izvinite na skeniranje. I skeniranje je reklo da nema preloma kostiju. Rekli su sve je ok, ali ništa se nije mijenjalo, vrtilo mi se u glavi, igrao sam neke utakmice tako. Kada sam bio u Rusiji tamo je bilo minus 20 i nije bilo toliko strašno jer zbog toga nisam osjećao bol. Onda smo letjeli da igramo sa Baskonijom na dvostruku nedelju u Evroligi. Let je bio katastrofa, mnogo mi je bilo loše u sinusima i nazalnom dijelu. Nisam mogao da igram, mnogo sam krvario, imao sam temepraturu“, svjedoči Ponjitka.

Slijedio je meč u Madridu i poljski košarkaš je insistirao da vidi ljekara.

„Doktor je rekao da mi treba operacija. Ja sam rekao kako to mislite. Da operacija što prije. Imaš dva ugruška krvi u nazalnom dijelu sa obe strane. Bilo mi je teško da dišem, disao sam samo na usta i nisam spavao šest noći jer nisam mogao da dišem. Bilo je veoma loše i onda su rekli biće to standardna procedura, 45 minuta. Odmah ćemo te staviti na program jer je urgentno.

Operacija nije bila 45 minuta već skoro dva sata. Stavili su me u anesteziju sve su očistili i nisu mogli da me probude neko vrijeme. Veoma je veliki problem bio bol, poslije operacije imaš sobu u kojoj se budiš poslije anestezije. Gledao sam ljude kako se bude srećni, svježi. Kada sam se ja budio toliko me je boljelo da sam plakao“.

Sledio je oporavak u Madridu, ali i šokantno saznanje da za Mateuša da je bio blizu smrti.

„To je bilo u četvrtak i vratio sam se u hotel, sljedećeg dana doktor je meni i mojoj ženi rekao. Vidite gospodine, žena vam je tu i reći ću vam odmah. Za nekoliko dana, jedan, možda dva možda tri, ne znam tačno koliko, ali bili biste vjerovatno mrtvi. U nazalnom dijelu se desila upala i morali smo sve da čistimo i zbog toga morate da se brinete o sebi više. Bar tri nedelje ne smijete da radite ništa i morate da vodite računa na sve te stvari“.

U Zenitu i potres mozga!

„Dobio sam udarac u vilicu igrao sam skoro do kraja. Minut prije kraja vodili smo pet razlike i došao sam do trenera, tad je to bio gospodin Plaza. Rekao sam mu gospodine treneru, možete da me izvedete jer ne znam gdje sam i ne znam šta se dešava. U svlačionici su mi farmerke bile iza mene i ja sam pitao ko mi je uzeo farmerke. Totalno sam izgubio pamćenje, osjećaj šta se dešava. Ne sjećam se utakmice. Ne sjećam se situacije šta se desilo poslije, sve ovo su mi pričali”.

Ipak sve te povrede i probeme je Mateuš ostavio po strani. Poslije ne tako plodne godine u Panatinaikosu odlučio se da pređe u Partizan iako je imao i ponude drugih klubova. Ipak jedna od glavnih stvari koja je prelomila da Ponjitka pređe u crno bijeli dres bio je Željko Obradović.

„On je legendaran, jedan od najboljih u istoriji. To me je zagolicalo, iskreno htio sam da radim sa njim, da učim od njega. To je bila glavna tačka što sam odlučio da dođem u Partizan. Veoma je zahtijevan kao trener, zna sve detalje košarke. Mnogo posvećuje vremena detaljima. Brine o spejsingu, tajmingu, dijeljenju lopte. To je veoma važno, tako gradi timove.

Možete da vidite tokom cele karijere da tako radi. Ja lično mogu da vidim iz kratkog vremenskog roka, veoma je zahtijevan ali sa druge strane shvata način igranja i prilagođava se. Nije kao neki treneri koji rade kao što je bilo prije 50 godina. Prilagođava se, pokušava da uči, da bolje nauči kako može da napreduje svakog dana“, kaže Mateuš Ponjitka.

Andrea Trinkijeri: Partizan je slabiji nego prošle sezone

Radi se inače o igraču koji je prirodno na poziciji krila, ali može da bude i na pozicijama dva i jedan. U poljskoj reprezentaciji je najčešće bio organizator igre i to ga je čak dovelo do tripl dabla na Evrobasketu.

“Prvi put kada sam stvarno igrao pleja je bilo u poljskom timu Aseko Prokom. Nismo imali strance, morali smo nekako da završimo sezonu zbog nekih problema. Trener je rekao da ću biti plej, probao sam i korak po korak smo to prebacili na reprezentaciju. Maik Tejlor, nekadašnji selektor, on je imao ideju sa visokom petorkom. Da mogu da imam loptu u rukama i da preuzimamo sve. Malo po malo sam sticao samopouzdanje sa loptom u rukama i učio sam kako da vodim tim.

Najvažnije je vreme sada da učim što više od trenera Željka. Imao sam sjajne lekcije sa Ćavijem Paskvalom u Zenitu, i tamo sam igrao na pleju i menjao na dvojku i trojku. Sa trenerom Željkom hoću još da učim i da probam da postanem solidan plej, ali da ostanem na nivou na poziciji dva i tri“.

Ponjitka je sezonu u Partizanu počeo povredom ramena, ali kaže da je sreća što se to desilo u toku priprema, a ne u prvim utakmicama u sezoni. Zato bi poljski igrač trebalo da bude spreman u četvrtak kada crno bijeli počinju svoj novi evroligaški put u Tel Avivu protiv Makabija.

About The Author