Đanmarko Poceko bez dlake na jeziku: Iskreno, je*e mi se

Đanmarko Poceko selektor Italije govorio je portal BasketballSphere.

Nakon što je završio saradnju sa Asvelom, energični selektor Italije mogao je posvetiti samo poslau vođenja nacionalnog tima. Sada ih očekuje nastup na Evropskom prvenstvu.

“Radimo na dobar način, postoji disciplina, ali istovremeno igrači rade uz veliku radnu etiku i uživanje na parketu, što je po meni najvažnije. Vidjećemo na EuroBasketu za šta će to biti dovoljno, ali mogu reći da sam srećan. Prije svega, ne želim da previše ističem svoju ulogu, ja sam samo trener. Moje je da pomognem igračima da ostvare svoje ciljeve.

Naravno, nisam srećan zbog svega toga što se dogodilo u Asvelu, ali to je normalno. To se dešava svakom igraču i treneru ako se profesionalno bavi košarkom ili bilo kojim drugim sportom. Ne tako često, ali i dobrim igračima se dešava da odigraju lošu sezonu. Ako ste trener, da biste bili nepogriješivi, potrebno je da ste genije.

Nastavio sam da radim kao i inače, to je moja filozofija i veoma važno. Iskreno, nisam fokusiran na svoju karijeru, ni na to šta je moj nivo, zašto me neko pozvao ili nije. Iskreno, je*e mi se. Radim i srećan sam što se bavim ovim poslom, posebno što sam trener svoje zemlje. Radim ovo sa svojih 100% i pokušavam dati svoj maksimum“, nije štedio riječi Đanmarko Poceko i nastavio je u istom tonu:

“Nemam ja bilo kome šta da pokazujem da sam dobar trener ili nisam. Želim da uživam sa svojim igračima. Najčešće je uživanje onda kada se pobjeđuju utakmice, ali ako to nije slučaj moraš da prihvatiš da je neko drugi bolji i istovremeno da napreduješ. Mislim da je sada trend takav da su svi fokusirani samo na pobjede, da se gleda samo da li je neka utakmica pobjeda ili poraz. Imam drugačije stanovište i filozofiju

Svi sude igračima i trenerima kroz pobjede. Nedavno kad smo igrali u Bolonji protiv Argentine, dvorana je bila rasprodata. Iako je vrijeme godišnjih odmora, puna dvorana je bila tu, da pokaže koliko voli ovaj tim. Svi će reći Srbija je najbolji tim u Evropi, ali neće biti lako ni njima. Još je mnogo kvalitetnih timova na EuroBasketu. Njemačka, Litvanija, Letonija, Francuska, Grčka, Španija… Neophodno je da pripremite tim da se takmiči i to je ono što radim.

Ne zanima me moja karijera, mogu sutra da prestanem da se bavim ovim poslom. Naravno da dajem svoj maksimum. Ne mogu biti drugačije uključen u košarku, nego samo na taj način. Sjećam se dok sam odrastao u Jugoslaviji, dok smo vrijeme provodili uz košarku i uvijek bih se tukao sa svima na terenu. I dalje imam taj mentalitet”.

Tokom jedne od pripremnih utakmica protiv Argentine ostao je upečatljiv Vaš zagrljaj Dariusa Tompsona kada je postigao prve poene u dresu Italije. Znamo da ste energičan trener, bili ste i takav igrač. Da li je u reprezentaciji ipak mnogo važnija sama atmosfera nego kvalitet, jer bez dobre atmosfere ipak teško je napraviti dobar rezultat?

“Odrastao sam igrajući košarku iz čistog uživanja, niko me nije plaćao. Igrao sam iz zabave, ali imao sam čudnu karijeru. Počeo sam da igram tek sa 17 godina, a prethodno sam igrao fudbal i košarku paralelno od svoje desete godine. Tada mi je otac rekao da moram da odaberem, fudbal ili košarka. Odlučio sam da igram fudbal, ali zbog mog brata sam već poslije tri mjeseca počeo ponovo da igram košarku.

Do dvadesete godine igrao sam amaterski Petu ligu, samo iz zabave. Onda mi se dogodila jedna pomalo srećna situacija, kada sam počeo da igram kao profesionalac i na kraju sam imao lijepu karijeru (smijeh).

Nastavio sam da uživam. U mojim mislima, i dalje sam bio amater, jer je za mene bilo prekasno da promijenim to razmišljanje i nastavio sam uživati. Mnogo su me plaćali i za mene je to bilo glupo, jer sam se pitao zašto me ovoliko plaćate, ja bih svakako igrao košarku ako bi mi neko dao šansu.

Proveo sam osam godina u Varezeu, sve je bilo kao da smo porodica. Provodili smo mnogo vremena zajedno, obilazili jedni druge i išli na ručkove i večere jedni kod drugih. Jedna prava porodica, bili smo kao braća. Poslije toga, čitavu svoju karijeru sam pokušavao da nađem slično okruženje, ali nikada više nisam pronašao tu vrstu prijateljstva, atmosfere.

U međuvremenu se košarka promijenila, pojavilo se dosta novca. Onda kada sam postao trener, rekao sam sam sebi – prije svega, želim da mojim igračima dajem takvu šansu da ih u košarci vodim kroz divnu atmosferu. Naravno da je bitno imati akcije, raditi na odbrani, zoni, switchu, napadima i svemu ostalom, ali moj primarni cilj je da izgradim nešto posebno među nama” – napravio je opširan uvod Italijan, kako bi dobili pun kontekst svega onoga što mu je cilj u ovom timu i koliko je bitno da se svaki igrač oseća kao kod kuće:

“Svi su govorili o Divinćencu, onda se on povredio i pozvali smo Dariusa Tompsona. On je istog trenutka rekao da je spreman igrati, ali on je Amerikanac. Rođen je tamo i želio sam da se od prvog trenutka osjeća dobrodošlo.

Kada je postigao taj koš, zagrlio sam ga i rekao mu da sam zaista srećan što je s nama, da sada ide šutirati slobodno bacanje. Moj posao je da svakom igraču pružim takav osećaj da se osjeća lijepo”.

Italija je u grupi C u Limasolu. Protivnici su domaćin Kipar, BiH, Gruzija, Grčka i Španija.