Bogdanović o Srbima u NBA: Svi smo porodica
Bogdan Bogdanović govorio o mnogim temama.
Kada su Željka Obradovića – u jednoj od vjerovatno mnogo situacija kroz karijeru – pitali da li bi došao da radi u NBA ligi, on je odgovorio da ne bi dolazio na razgovore za posao, već da bi radio ako mu neko ponudi posao, da ‘audicije’ nisu za njega.
Godine prolaze, popularni Žoc danas vodi Partizan ka četvrtfinalu Evrolige u prvom učešću poslije skoro decenije čekanja, a odlazak u NBA ligu vjerovatno nije u mislima. Bogdan Bogdanović je u razgovoru za špansku agenciju Efe izdvojio vreme da, između ostalog, priča o uticaju koji je najtrofejniji evropski stručnjak imao na njegovu karijeru tokom zajedničkog rada u Fenerbahčeu, a kasnije se dotakao i priče o Željku i NBA…
“Najvažnija stvar sa Željkom je njegova mogućnost da se motiviše, da radi i napreduje dalje, da radi na pripremi svake utakmice i takmiči se za svaku pobjedu. Kod njega ne dolaziš samo da bi trenirao i igrao. Ima mnogo, mnogo rada, baš su teški treninzi kod njega. Jako je uticao na moju karijeru U NBA ligi nemaš vremena za toliki rad, već napreduješ iz utakmice u utakmicu, analiziraš ih, u hodu možeš da radiš na svojim kretnjama i šutu. Ipak, nastavio sam da gajim Željkov duh rada u NBA“, kaže Bogdanović za agenciju Efe prenosi Mozzartsport.
Željko je oduvijek govorio da ne bi mogao da bude trener u NBA. Vjeruješ li da bi se dobro snašao?
“Sigurno bi. Zna mnogo košarke. Ali, moram da vam priznam nešto – rekao m je da ne bi mogao da izdrži tolike pauze zbog tajm-auta, šoua, zabavnog programa… On košarku shvata jako ozbiljno. Možda i previše ozbiljno. Takav je i poštujem ga jako zbog toga. Kada gledam sa strane, ne vidim nijedan razlog zašto ne bi došao. Njegovo shvatanje košarke i sporta je drugačije od onoga kako ljudi gledaju ovde“.
Nisi igrao na Evrobasketu zbog povrede noge. Kako si vidio turnir?
“Prije svega bih čestitao Španiji na osvojenoj tituli. Ista govori mnogo o reprezentaciji, jer su mnogo vodili računa o svemu tokom turnira, postojala je jaka hemija. Osvojili su nekoliko medalja zaredom, postojala je i mala pauza, a i kada se generacija promijenila patili su, ali su ostali na vrhu“.
Srbija je, samo zbog prisustva Nikole Jokića, imala ogromne ciljeve…
“Nikola nam stavlja veliki pritisak (smijeh), ali i donosi ogroman kvalitet. Najsmješnije je to što je ekipa tu ne zbog novca ili nečeg sličnog, već samo zbog drugarstva“.
Kako objašnjavaš različiti nivo igara onih koji igraju u NBA i onoga što se dešava u Evropi?
“Drugačije je, drugačije su uloge, drugačije takmičenje. Ovde igraš noć za noć, mnogo je utakmica. Svi su psihički umorni. Sa plej-ofom kreće prava košarka. U Evroligi imaš nedelju dana da se spremiš, a domaća prvenstva koriste kao pripremu za evroligaške utakmice. U Evropi je više do taktike“, priča Bogdanović i dodaje:
“To su gotovo drugačiji sportovi, ne mogu da se porede. Kao da poredite fudbal i košarku. Cilj je isti, da probaciš loptu kroz obruč, slična su pravila, ali način na koji se stiže do cilja je drugačiji“.
Kakvi su odnosi među Srbima koji igraju u NBA ligi, da li održavate kontakt tokom sezone?
“Otkriću vam tajnu (smijeh). Trudimo se da budemo najbolji mogući domaćini kada nam sunardonik dođe u goste. Postoji nepisano pravilo koje je tu godinama unazad – kada te neko tvoj zove i pita kada si slobodan da te pokupi, vodi te u restoran ili svojoj kući. Sve ti organizuje, ponaša se prema tebi kao prema članu porodice. Na kraju dana smo mi svi velika porodica“.
Atlanta igra sa mnogo uspona i padova, odnedavno ima i novog trenera… Šta očekujete od Hoksa dalje?
“Ništa, nemamo nikakva očekivanja, tako se spremamo. Posebno u sezoni kao što je ova, gdje smo promijenili trenera, uloge, situaciju… Ne možemo ništa drugo, osim toga da ostanemo profesionalni, fokusirani i radimo ono što se od nas traži. Pokušavamo da nađemo način da više pobeđujemo i podignemo se“.
Prije dve godine se nešto slično dešavalo tokom sredine sezone kada je došao Nejt Mekmilan. Tim je napredovao i bili ste nadomak toga da igrate NBA finale… Da li može tako nešto da se ponovi sada?
“Nadam se (smijeh). Volio bih to. Radimo jako da se to i dogodi. Naša ideja je da se uvijek takmičimo i želimo da napredujemo“.
Kako izgleda rad sa Kvinom Snajderom?
“Drugačije je, bio je u Juti osam godina, bio dio dugotrajnog procesa i bio je tamo od početka. S njim smo odigrali tek nekoliko utakmica i ništa se bne dešava preko noći. On je odličan trener, sa iskustvom. Razumijem njegov pogled na košarku i šta želi od nas na terenu“.