Kevin Panter: Mnogo volim trenera Obradovića, ne govorim samo o košarci i njegovom znanju, to je svima jasno

Kevin Panter je neko ko je obeležio Partizanovu eru. Ostavio je neizbrisiv trag kao prvi strani kapiten, kao neko ko je izabran od strane Željka Obradovića da bude lider njegovog crno-bijelog tima.

Sarađivao je u karijeri sa srpskim trenerima. Najprije sa Draganom Šakotom u AEK-u. Kakva je bila saradnja?

“Odlična. Kada čuješ srpski trener, odmah pomisliš da je lud. Da se dere. Da samo hoće da se žestoko trenira. Nije uopšte bilo tako. Dobar čovjek, moglo je da se priča sa njim. Treninzi nisu bili ludački. Veoma dobro iskustvo sa Draganom imam.

Uz to, imali smo tim pun veterana, ja sam tu bio klinac. Iskreno, svi stariji momci su mi baš pomogli da se prilagodim. Bilo mi je kul. To je prvi put da igram za veliki klub sa velikim ambicijama i to je prvi put da osvajam Ligu šampiona, sjajno iskustvo”, rekao je Panter za Mozzartsport.

Uslijedila je nova selidba. Iz Grčke u Italiju.

“Idem u Virtus kod Saše Đorđevića. Međutim, tada kreće nova priča. Tada prvi put čujem da se moje ime spominje, kako treba da pokušam da igram Evroligu, da posjedujem taj kvalitet. Znao sam šta je Evroliga, ali ne baš. I dalje sam bio nov u svemu tome u Evropi, razumijem da postoje razne lige, ali sam pokušao da shvatim sve te aspekte jer mi nije jasno šta to čini evroligaša. Vjerovao sam agentu i otišao sam u Virtus i ponovo u Ligu šampiona.

Tada već finansije kreću da budu malo bolje, počinjem da zarađujem za sebe i vidim neke beneficije. Kada sam došao u Evropu prvi put, toliko je bilo teško da mi je majka i dalje plaćala račun za telefon. U Lavriju mi je plaćala račune i poslije te sezone je rekla da ne može više da mi plaća račune. Tada sam morao da se uozbiljim. Ne mogu da opteretim majku na taj način. U Virtusu sam počeo ja njoj da pomažem i to su prve solidne pare koje sam zaradio. Dobra sezona u Italiji”.

Ispostaviće se poslednja stanica pred Evroligu. Povratak u Grčku, ponovo Atina, ali sada Olimpijakos.

“Najzad sam dobio šansu, ali moram nešto da otkrijem. Bilo je tu i drugih timova i rekli su mi da ja nisam taj nivo. Neću sada da otkrivam imena klubova i ljudi, ali mnogo njih nije vjerovalo u mene. Hvala Dejvidu Blatu koji mi je dao priliku da igram i na tome sam mu zaista zahvalan. Još jedno veliko ime koje me je treniralo.

U momentu kada sarađuješ sa takvim ljudima, ne razmišljaš o njihovoj veličini, ali sada kada vraćam film… Baš dobre trenere sam imao. Zahvalan sam za brojne te situacije jer je bilo i baš teških situacija”.

Igrao je Evroligu u dresu Crvene zvezde i milanske Olimpije, a onda povratak u Evrokup i potpis za Partizan.

“Čovječe, ludilo… Potpuno ludilo. Ne znam da li je to neko uradio. Nije bila laka odluka, zaista nije bila laka. Znao sam šta će ljudi da kažu, što je i normalno… Ideš tamo samo zbog para. Međutim, Partizan je bila posebna priča, poseban projekat… Poseban trener. On je taj tip… Najveći trener. Mnogo faktora je tu bilo. Vjerovatno ključan je razgovor sa Obradovićem koji mi je objasnio širu sliku.

Bez obzira na pare koje su mi ponudili, bio sam blizu da odbijem, jer sam htio da igram Evroligu, ali nešto u meni mi je reklo… Prihvati… I prihvatio sam. Iskreno, samo sam poslušao trenera. Vjerujte mi, ja znam kako da kažem ne. Nemam problema sa tim. Ako mi se nešto ne sviđa, onda mi se ne sviđa. U tom momentu sve se poklopilo i vjerovao sam Obradoviću i prelomio”.

Sa Željkom Obradovićem transformišeš Partizan u evroligaški tim koji postaje marketinška i internet senzacija. Postajete ekipa koju svi žele da gledaju.

“Nije bilo lako u Beogradu. Posebno druge i treće sezone, jer bukvalno nisam mogao da šetam ulicama koliko su mi ljudi prilazili. Smijem se kada sada pomislim na to. Bili smo kao rok end rol bend. Stvarno je bilo tako, ali se sjetim prve sezone. Svi su rekli da sam poludio što idem u Partizan, sada to niko ne može da kaže niti ikome pada na pamet da kaže da sam bio lud što sam otišao u Partizan.

Sada svi pričaju o atmosferi, viralnim klipovima. Ponosan sam na to šta smo sve postigli. I dan-danas sam veoma ponosan na sve to. Zvezda je takođe napredovala zbog Partizana, što je normalno. Bila je to velika stvar za Srbiju”.

Šta ti je omiljena uspomena iz Partizana?

“Čoveče, previše je… Previše je stvari. Ludo je… Čovječe… Ludo je što se uvijek prvo sjetim nekih loših stvari. Uvijek se setim šta su ljudi pričali o meni i ekipi. Sjećam se šta su o meni pričali kao kapitenu, sjećam se tih stvari. Kao da sam nešto najgore što se desilo. Na početku moje druge sezone sam pokušavao da shvatim ulogu kapitena. Da moram da stavim tim ispred sebe.

Početkom te sezone zaista sam stavio tim ispred samog sebe. Igrao sam dobro, ali morao sam da mislim o drugim momcima, da oni budu dobro, da se oni osjećaju komforno u svojim ulogama. Mučio sam se sa tim na početku, a ljudi su pričali najluđe i najgore stvari o meni. Zato kažem, kada smo postali rok zvijezde, sjetim se tih komentara na početku. Svi te vole kada stvari idu dobro, ali ja, zapravo mi kao tim smo morali mnogo toga da prevaziđemo da bismo postali ono što smo postali. Sve se isplatilo, nemam nikakva kajanja”.

Panter — foto: KK Partizan/Dragana Stjepanović

Omiljena anegdota sa Obradovićem?

“Auuu, mnogo momenata koji nisu za kameru. Baš ih je mnogo, ali za kameru… Možemo da se vratimo na prvu sezonu, na: ‘Aleksaaaaa’. Poslije toga… Čovječe, toliko toga se desilo. Sjećam se jednog treninga, bio je baš loš, ništa nije funkcionisalo, a dan poslije toga smo igrali protiv Mege. Znači, dan pred utakmicu i stvarno nije bio dobar trening. On je odjednom dreknuo – svi ostavite lopte, sada ćete da trčite do kraja treninga. I stvarno nam je uzeo sve lopte i sve vrijeme smo trčali, dan kasnije smo izgubili od Mege. To je jedan od onih momenata…

Kada pomisliš – ovo je ludilo. Uprkos svemu tome, čovječe… Mnogo volim trenera Obradovića. Ne govorim samo o košarci i njegovom znanju, to je svima jasno. Govorim o Željku Obradoviću kao čovjeku, nevjerovatna osoba. Jedan od najboljih ljudi koje sam upoznao. O svima se brinuo, o svemu je mislio. Zaista ti je želio dobro. Nebitno je njegovo ludilo na terenu, to me ne zanima, znao sam da se nosim sa tim, ali on je sjajna osoba”.

Za kraj, koliko će čudno biti igrati protiv Partizana, a Željka Obradovića nema na klupi?

“Čudno, baš čudno. Kada vidiš Partizan, vidiš njega, ali i to je dio ovog biznisa”, završava Kevin Panter.