Svi nestašluci Lazara Lečića
printscreen
Legendarni trener Lazar Lečić preminuo je u 85. godini.
Najveći uspjeh Lečić je postigao sa reprezentacijom Jugoslavije. Bio je dio stručnog štaba Ranka Žeravice na Svjetskom prvenstvu 1970. godine u Ljubljani, kada je Jugoslavija osvojila titulu svjetskog prvaka.
Lečić je svoju karijeru započeo kao igrač u skopskom Rabotničkom, gdje je igrao od 1957. do 1962. godine, a zatim ostao kao trener tog kluba, vodeći ga od 1962. do 1972., te ponovno od 1975. do 1978. godine. Radio je i u MZT-u Skoplje te Nikol Fertu iz Gostivara, gdje je imao posljednji angažman u sezoni 1999/2000. Takođe je trenirao van Makedonije, u Borcu iz Čačka, ljubljanskoj Olimpiji, novosadskoj Vojvodini i grčkom Arisu.
Lečić je bio žvopisna ličnost sa puno anegdota na terenu i van njega. Košmagazin je izdvojio neke legendarne.
Brkovi
U sezoni 1975/76. Rabotnički je igrao u ondašnjem Kupu pobednika kupova. U četvrtfinalnoj grupi za rivale je dobio ASPO Turs iz Francuske, CSKA iz Sofije i Olimpijakos iz Pireja. U prvoj utakmici Skopljanci su 7. januara 1976. gostovali u Francuskoj i već na poluvremenu gubili sa 15 razlike (53-38) a da sve bude još gore jedini pravi centar Dragan Radosavljević imao je 4 lične greške. U poluvremenu, u svlačionici, Lečiću je sinula jedna od njegovih “genijalnih” ideja….
Naredio je maseru ekipe da momentalno obrije brkove Radosavljeviću a zatim zatražio da ovaj, koji je inače nosio dres sa brojem 14, zameni dres sa Nikiforovićem koji je nosio dres sa brojem 4! Rečeno-učinjeno, Radosavljević se u “novom izdanju” i bez ličnih grešaka pojavio na terenu ali ni ovo lukastvo nije – na prvi pogled – pomoglo, domaći tim je pobedio sa 99-83. Priča, međutim, ima i nastavak….
Brkovi (II)
Lečić je na poluvremenu objasnio Nikiforovoću da će početi drugo poluvreme, da je sada on zapravo Radosavljević i da počinje utakmicu sa 4 lične greške…Već na podbacivanju na početku drugog poluvremena “Radosavljeviću” je u skoku suđena lična greška, prema zapisniku – peta! Problem je nastao kad je pravi Nikiforović “zaboravio” da ima 4 lične, odnosno kada je počeo da juri sudije i dokazuje im kako mu je to prvi penal…
–Jedva sam ga izveo sa terena, zamalo da mi sve pokvari – pričao mi je davno lično Lečić.
Lečićevo lukavstvo ipak je dalo rezultat: Rabotnički je u Skoplju nadoknadio manjak od 16 poena, pobedio je 107-90 i kao prvi otišao u polufinale u kome je eliminisan od Olimpije Milano.
Pudlica
Na istoj utakmici u Turu iza klupe Rabotničkog, u prvom redu, sedela je jedna elegantna gospodja koja je u rukama držala pudlicu…Kuče kao kuče, nemirno, svaki čas je skakalo iz naručja gazdarice i muvalo se oko Lečićevih nogu…Pošto usmena upozorenja nisu pomogla, Lečić je u jednom trenutku malo žustrije uhvatio pudlu za vrat i nimalo nežno smestio je u naručje gazdarice. Kada ni to nije pomoglo, iznervirani Lečić je sledeći put uhvatio pudlicu i bacio je ka tribini! Ispostavilo je da kuca pala medju neke naše mornare koji se je u roku od 10 sekundi na isti način vratili na parket kao da je ping-pong loptica.
–Jedva sam se izvukao od hapšenja, znate kakvi su Francuzi kad su životinje u pitanju. Uz sve to, gazdarica je bila žena predsednika lokalnog kluba. Nekako sam se izvukao ali sam im obećao da će u Skoplju videti šta je pas-pričao mi je svojevremeno Lečić.
Šarplaninac
Za revanš-utakmicu u Skoplju Lečić je “trenirao” i jednog šarplaninca za koga kaže da je bio “kao medved”.Tokom nedelje, na treninzima, pas se normalno ponašao u dvorani bez publike ali niko nije mogao garantovati kakav će biti u grotlu 3.000 navijača koji su bili napaljeni do maksimuma jer je između dve utakmice atmosfera bila podignuta do tačke usijanja pričama o sudijskoj krađi u Turu i lošem tretmanu na koji je Rabotnički naišao u gostima.
Zato je bila spremljena injekcija koja je trebalo da smiri psa ako bude previše nestašan. Šarplaninac se od prvog trenutka uzjogunio, buka ga je učinila jako nervoznom i umesto da “plaši Francuze”, što mu je bio osnovni zadatak, počeo je preteći da laje i reži na sve redom i morao je da bude izveden…Međutim, ostala je injekcija. Dalje priča Lečić:
– Mi smo jurili 17 poena razlike, na poluvremenu je bilo 62-48 i sve je govorilo da ćemo uspeti, ali je u drugom poluvremenu gostujući trener počeo da vrši pritisak na sudije i zapisnički sto. Sve mu je smetalo, na sve se žalio… Ja se setim one injekcije i organuzjem da ga sledeći put kad dođe do stola u gužvi malo “bocnu”. Tako je bilo, četiri minuta pre kraja dobio je dozu za smirenje i ubrzo zaspao na klupi! Pobedili smo 107-90, taman koliko je trebalo. Tur se posle žalio bogu ocu, ali im je Bora Stanković iz FIBA odgovorio da im je bolje da ćute jer ako ponovi utakmicu “Laza će vam smisliti još nesto gore”….
Stan
Lečić je važio za čoveka koji je “lako obećavao” verujući da će se eventualni kasniji problemi “već nekako rešiti”. U nekadašnjoj Jugoslaviji najbolji “mamac” za igrače, uz novac koji 70-ih godina prošlog veka nije bio veliki, bio je stan. Priča kaže da je Lečić u pregovorima sa jednim igračem iz Beogradu (po jednoj verziji reč je o Milivojši koji je igrao u Crvenoj zvezdi), koristio taj argument.
– Jel’ vidiš ovu zgradu koja se gradi pored dvorane? Dva sprata su gotova a još tri će biti do kraja godine… Tvoj stan je na 5. spratu. Evo ti i rešenje – govorio je Lečić.
Igrač je dobio “rešenje” na kome je sve uredno bilo napisano: dodeljuje se stan, br. taj i taj, na petom spratu u zgradi u ulici toj i toj, rok useljenja taj i taj…
Zadovoljan, igrač potpiše ugovor. Sa zadovoljstvom je gledao kako zgrada zaista brzo raste ali je posle izgradnje 4. sprata došlo do zastoja, nikako da krene i peti sprat. Posle dužeg čekanja, igrač reši da pita radnike šta je sa petim spratom….
– Kakav, bre, peti sprat? Ova zgrada po projektu ima 4 sprata – bio je šokantni odogovor. Ali, sezona je već bila pri kraju…
Golubovi
Rivalstvo solunskih klubova Aris i PAOK je ogromno i kada igraju u gradu vlada vanredno stanje. Početkom 90-ih godina solunske klubove vodili su Dušan Ivković (PAOK) i Lazar Lečić (Aris). Pred jednu važnu utakmicu Lečić je smislio kako da malo izbaci iz takta svog kolegu na drugoj klupi. Znajući za Ivkovićevu strast prema golubovima, Lečić je naložio da se u dvoranu donese nekoliko kaveza sa ovim pticama…Pred sam početak utakmice naredio je da se golubovi puste ne bi li njihov let pod svod dvorane bar malo iznervirao Ivkovića.
Međutim, ništa mu nije pomoglo, PAOK je pobedio jer je te sezone bio najbolji grčki tim, osvojio je prvenstvo i 1993. igrao Final four u Atini. Ivković i Lečić su, inače, bili i ostali odlični prijatelji a sitne začkoljice “u žaru borbe” poput ove nisu mogle da utiču na to prijateljstvo.
Stolica
Osamdeset i neke godine igrala se utakmica u Kraljevu izemeđu Sloge i Rabotničkog. Laza Lečić vodi Rabotnički, a Kime Bogojević Slogu. U jednom momentu Laza “poludeo” na sudije, po običaju digao frku, pošto njegovom timu ne ide, stalno je skakao sa stolice i ulazio u na teren. Bio je u klompama. Sudija ga vraća nazad i on krene unazad, ne gledajući gde ide, kako bi seo na svoju stolicu. U trenutku dolaska do stolice, jedan gledalac pomeri je u stranu i Laza pada na leđa, klompe lete na teren, publika u delirijumu i svi očekuju haos od “poludelog” Laze.
Suprotno očekivanjima, ovaj se šmekerski okrenuo ka gledaocu, pružio mu ruku i čestitao na gegu. Potom je ušao na teren da pokupi klompe i nastavio da vodi utakmicu kao da ništa nije ni bilo – uz veliki aplauz kraljevačke publike.
“Flaster” na sudiji
U Ljubljani su igrali Olimpija i Rabotnički. Puna dvorana Tivoli, Lečić je ranije bio trener Ljubljančana, a sad vodi svoj Rabotnički protiv “svoje“ Olimpije. Sudili su Dragaš Jakšić iz Beograda i Milorad Bibić iz Splita.
U jednom trenutku, nakon tajmauta, na parketu neviđena situacija: jedan igrač Rabotničkog u stopu, u košarkaškom stavu prati sudiju Dragaša Jakšića!? Veliki i iskusni sudija došao je do Lečića, upitavši ga: “Lazo, šta ti je, šta radi tvoj igrač!?” Lečić mu je odgovorio: “To sam mu ja naredio da bude “flaster” na tebi! Kako sudiš, shvatio sam da si ti njihov najbolji igrač pa moraš imati “flastera”! Jel‘ tako Jakša!?” Lečićevom objašnjenju smejali su se svi koji su ga čuli, Dragaš Jakšić najviše.
Tajmaut
Negde sredinom 70-ih godina prošlog veka, kada je Rabotnički bio najjači sa vrlo kvalitetnim igračima kakvi su bili Georgijevski, Andonovski, Bocevski, braća Lukovski, Radosavljević…Rabotnički je u jednoj utakmici u Beogradu potpuno nadigrao Partizan. Meč je bio prenošen na TV a u to vreme bilo je u modi da se u tajmautima spuštaju takozvane “kruške”, mikrofoni na dugačkom štapu, kako bi gledaoci čuli sta treneri savetuju igračima.
Iako je utakmica bila ubedljivo dobijena, Lečić je u poslednjem minutu zatražio tajmaut. Ubrzo se, na makedonskom jeziku, začulo:
– Momci, ovaj tajmaut sam pozvao da vam čestitam pobedu i da svi zajedno pozdravimo naše familije u Skoplju jer se naši sigurno mnogo raduju…
Posle te “zloupotrebe” od strane Lečića, “kruške” su ukinute.
“Zakucavanje”
Onaj naslov u tekstu Duška Miletkoviča-Soulyja “Sram te bilo, Lazare Lečiću” bio je uzrokovan jednom “egzibicijom” Rabotničkog u duelu sa Cibonom u martu 1971. Skopljanci su bili izrazito nadmoćni, dominirali su od početlka meča, razlika je bila oko 20 poena… U jednoj kontri Blagoja Georegijevski stuštio se ka košu gostiju ali umesto “normalnog” koša “zakucao” je u jedan pomoćni, na nižoj visini, koji je bio pričvršćen za zid iza koša, bar 4-5 metara od onoga pravog.
Navijači su bili u delirijumu a nestašluk koji je videla cela bivša Jugoslavioje jer je utakmica prenošena na TV, iako ga je izveo Georgijevski, pripisan je treneru Lazaru Lečiću po formuli “kakav trener, takvi i igrači”.
Lopta
Jedan od omiljenih Lečićevih nestašluka bilo je držanje lopte tokom utakmice uz nogu na klupi. Kad bi protivnički tim krenuo u kontru, Laza bi kao slučajno gurnuo onu svoju loptu u teren a sudije bi prekidale akciju “zbog dve lopte u terenu”. Međutim, brzo je “provaljen” pa je pod pretnjom kazni morao da odustane od “patenta”.
Najbolje kvote vas očekuju u Meridianbet poslovnicama.
About The Author
