//Trinkijeri: Željko bi se snašao na Marsu

Trinkijeri: Željko bi se snašao na Marsu

Andrea Trinkijeri govorio za naš portal.

Harizmatični italijanski trener Andrea Trinkijeri bio je gost Udruženja trenera Republike Srpske i održao je zanimljivo predavanje u Banjaluci. Neposredan, svima dostupan i rad da odgovori na sva pitanja.

“Prvi put sam u Banjaluci i bilo je baš super”, rekao je na početku razgovora za naš portal Trinkijeri.

U Banjaluci je prije svega zahvaljujući Marku Šćekiću koga je trenirao u Kantuu.

“Bio je pametan kao igrač, pa je znao kako da me pita. Već pet šest godina planiram ovde doći, ali u septembru počinju prijateljske utakmice i nikad nisam imao vremena. Ove godine malo se odmaram i rekao sam mu da dolazim i tu sam”.

Šćekić i Trinkijeri su dio sjajne ekipe Kantua, u kojoj je još bio i Vladimir Micov, koja je došla do Evrolige igrajući sjajnu košarku.

“Bilo je zbilja izvanredno. Kao bajka. Nezaboravno, jer smo od ničega nešto važno napravili. Bilo je trofeja bilo je Top 16 Evrolige, jedan šut nas je protiv Barselone dijelio da idemo dalje na Fajnal for. Počeli smo do jednog nivoa pa smo se dizali na drugi, treći, četvrti…Šćekić je bio važan igrač tog tima. Zna čitati. Najsporiji igrač koga sam ikad trenirao, ali je uvijek prije drugih bio na lopti. To je samo glava. Što se tiče Micova on mi je počeo karijeru. Iz Kantua je otišao u CSKA. Bilo je super mali grad, svi su živjeli za košarku”.

On je prvi trener koji je kod Micova prepoznao tu kreativnost, dao mu da igra na više pozicija i dao mu da igra sa loptom.

“Trebalo mu je vremena da shvati svoj potencijal. I našli smo se. S njim sam imao odnos kao da je princeza. To mu je pomoglo da postane Micov, da zna šta može. On čita akciju vrhunski i on je veliki i popravio je šut i postao je šuter, to nije bilo tako na početku. Sad je jedan od najboljih kombo 2-3 u Evroligi i baš mi je drago zbog njega jer je pravi momak”.

“OTKRIO”  HAJNSA

Trinkijeri je prepoznao talenat Kajla Hajnsa, sada jednog od najboljih centara Evrolige. Mnogi su bili sumnjičavi kad je doveo centra visokog 196 centimetara u “debelim” patikama.

“Priča Hajnsa je specijalna. Išao sam u Portsmut, tu je bilo, ne prvih 40 sa koledža, nego srednji igrači sa koledža koji idu tamo da se pokažu. On ih je sve “isprebijao”. Sa svojim možda 196 centimetara sa patikama. Onda poslije dva mjeseca idem u Orlando na Ljetnu ligu. On igra na krilu. A to tako očajno izgleda – ne može. Svi samo crveno na papir prekiriže ga, ne može ništa. Onda odem u Las Vegas, Ljetna liga opet. Tamo prve tri utakmice ne igra uopšte. Jednu igra na četvorci – slabo. Bolje nego na trojci, ali slabo. Nije imao šut, nije znao pratiti akciju. Ja znam da je on specijalan. Stavi tijelo na svaki skok, banana, preuzimanje, sve. Onda moram ići kod predsjednika kluba u Italiji, tada drugoligaša ekipe Veroli. Kažem – ja bih centra od metar i devedeset i pet. Oni kažu – jesi lud?. Kažem – možda sam lud, ali želim ga potpisati. Ne može tako malog centra, kažu oni. Ja predložim ovako:”Ako ne bude dovoljno dobar mene otjerajte…..I Kajl Hajns osvoji tri Evrolige, tako ide priča”, prisjeća se Trinkijeri.

Za njega se onda može reći da je tvorac modernih tokova u evropskoj košarci gdje imamo sad niske centre, koji su zamijenili gorostase.

“Znaš šta, ja obožavam košarku jer je to najpametniji sport koji znam. Moraš reagovati u manje od pola sekunde. Košarka se jako brzo mijenja. To je sport, koji se u zadnjih 10 godina totalno promijenio. Fudbal se nije mijenjao u posljednjih 50 godina. Ja ne mogu sad ti reći da je small ball jedina stvar. Ja mislim da će sad trend biti big ball, jer Željko Obradović igra sa Fenerbahčeom sa dva centra i velika trojka. Ja mislim da je to pametna igra. Ko zna više stvari napraviti ima više šansi da dobije. Veliko, malo srednje, odbrana sa preuzimanjem, Možeš sve, ali moraš se spremiti i biti sreman na sve”.

Zanimalo nas je da li se i kvalitet trenera prepoznaje u tom prilagođavanju. Kad se napad smanjio na 24 sekunde, pa onda i kod promjene trendova. Kažu ko se bolje snađe osvaja trofeje. Naravno ima i do budžeta, da napravi tim kakav mu treba.

“Ja mislim da je u životu u svakom poslu balans najvažniji. Daću vam jedan primjer. Postoje treneri iz sistema. Oni kažu ovo je naša odbrana i ako je sunce, kiša, snijeg, ne odustaju od te odbrane. Postoje i treneri koji su fleksibilni. Šta je bolje? Počne utakmica, ovi na pick and roll zabiju poene, tvoja odbrana nikao da ih zaustavi. Ako si samo sistem, kažeš mi tako igramo. Izgubiš utakmicu jer taj dan taj sistem nije funkcionisao. Ako si previše fleskibilan, poslije dvije akcije koje si “ispušio”, mijenjaš odbranu i tvoja ekipa nije više sigurna u ono šta radi. Koji je odgovor, koja je prava stvar – balans. Nekad trebaš shvatiti, brzo promijeniti, neki put treba sistem. Ne postoji jedna košarka”.

U Hjustonu postoji teorija da se ne uzimaju šutevi sa poludistance. Da je to najgori šut i da se ne uzima.

“Ne volim odgovarati na pitanje pitanjem, ali moram. Šta misliš ako ja igram protiv ekipe, koja mi ne da šuteve, koje ja želim i daje mi taj šut?. Neću igrati utakmicu, ali ću probati dobiti utakmicu na taj šut?. Ovo je pametna igra. U NBA kažu svi da je šut za tri iz kornera najvažniji šut. Ali ako ovi rotiraju uvijek na korner, šta onda, nećemo igrati utakmicu. Mijenja se kompletna linija odbrane. Pametni treneri ne pomažu više sa zadnje linije nego sa prve linije odbrane. Ako živimo samo od šuta za tri iz kornera izgubićemo utakmicu. Ja ne želim izgubiti utakmicu”.

Često spominje Željka Obradovića kao instituciju svjetske košarke. Zanimalo nas je Trinkijerijevo mišljenje kako bi se snašao u NBA.

“Ja sam dobar prijetelj s njim i mislim da bi se on snašao i na Marsu bez ikakvih problema”, kaže o Željku i nastavlja:

“On je broj jedan, dva i tri u Evropi. Mogao bi biti super u NBA, ali mora se poklopiti dosta stvari. Dobar tim, otvoren menadžment, ali da se on ne može prilagoditi, to ne vjerujem”.

Trinkijerija i Šarunasa Jasikevičijusa smatraju za najtalentovanije evropske trenere. Nije bez ambicija ka NBA.

“Zašto ne. Bilo je ovo ljeto jako blizu, ali moram dobro shvatiti koji bi mi bio posao tamo. Ali zašto ne, to je najbolja organizacija košarke na svijetu. Daleko najbolja”.

Bio je velika želja Košarkaškog saveza Hrvatske. Jedan od problema je bio što je tad vodio Bamberg.

“Znaš šta. Ovi “prozori”, Slovenija je šampion, ne ide na svjetsko, BiH ima dobre igrače ne ide na svjetsko, Hrvatska ima sjajne igrače ne ide, odnosno najvjerovatnije ne ide. Mislim da sada savezi moraju imati selektora na koga mogu računati sve vrijeme da kompletno reorganozuje košarkaški pogon. Na Balkanu ima igrača, ima košarke, ali možda nema dovoljno koncentracije da se razvijaju igrači. To mora početi. Full time trener, da cijeli zimu radi s mladim igračima. Tako se radilo prije 15 godina. Najboljih 15 bekova od 15 do 18 godina svakih 15 dana u dvoranu sa saveznim trenerom, najbolja krila, najbolji centri, pa ćemo nešto naći. Od kad se raspala Jugoslavija nemamo dovoljno igrača. Sa prozorima svaka reprezentacija treba imati 30 – 35 igrača. Imamo 10 -12 to nije dovoljno. Hrvatska nema dovoljno igrača, nema Slovenija, nema BiH. To je matematika”, rekao je na kraju Trinkijeri.

foto:kosarka24.ba,euroleague.net

Comments

comments