Lučić: De Kolo, Micov, Milutinov…
Tokom karijere Vladimir Lučić nije volio mnogo da se seli. Počeo je u Superfundu, a od 2008. do 2013. godine bio je u Partizanu, postao i kapiten crno-bijelih sa kojima je četiri puta bio šampion ABA lige i pet puta prvak Srbije.
Uslijedio je trogodišnji boravak u Valensiji, a od 2016. godine dio je ambicioznog projekta minhenskog Bajerna koji polako izrasta u najjači klub u Njemačkoj i relevantnog činioca u evropskim okvirima.
U intervjuu za Sport klub Lučić je govorio o tekućoj evroligaškoj sezoni, saradnji sa trenerom Dejanom Radonjićem, reprezentaciji i Svjetskom prvenstvu u Kini, poziciji trojke, promjenama na privatnom planu, Partizanu…
Tek nedavno je Bajern doživio prvi poraz u Bundesligi i prvi je na tabeli sa skorom 19-1, dok su Bavarci u Evroligi trenutno na odličnoj sedmoj poziciji sa po 11 pobjeda i poraza.
“Ambicije na početku sezone bile su da se odbrani titula u Njemačkoj i da u regularnom dijelu budemo prvi kako bismo imali prednost domaćeg terena do finala plej-ofa, što može da bude izuzetno važno. U Evroligi smo željeli da budemo konkurentni u svakoj utakmici i da sakupimo što više pobjeda. Bajern će naredne dvije godine sigurno igrati Evroligu, ali i obezbijedili smo to kao šampioni. Poslije prve utakmice i ubjedljivog poraza od Efesa, niko nije očekivao da ćemo biti u ovako dobroj poziciji. Doduše, imamo prilično težak raspored u preostalih devet kola, ali trudićemo se da obezbijedimo plej-of kada smo već došli tu gdje smo, to bi bio ogroman uspjeh“, počinje Lučić za Sport klub.
Trener Dejan Radonjić ovoga puta tu je od početka sezone i uspio je da nametne svoje postulate po kojima je bio prepoznatljiv i u prošlosti, a 203 cm visokom košarkašu nije bio problem da se izbori sa takvim zahtjevima.
“Imamo uspostavljen sistem i u okviru tog sistema smo svi jednaki, tako da na skoro svakoj utakmici bude neko drugi najraspoloženiji. Čvrsta odbrana donijela nam je mnogo pobjeda, to je sistem koji je Dejo gajio i pravio uspjehe u Budućnosti i u Crvenoj zvezdi, a sada je to prenio u Minhen. Ja sam bio u Partizanu kod Duleta (Vujoševića) i Vlada Jovanovića, mogu da kažem da je prilično sličan sistem, mada malo blaži u smisli treninga jer ekipa nije tako mlada kao što je bio slučaj u Partizanu. Nije mi trebalo mnogo vremena da se priviknem kada je Dejo došao poslije Saletovog (Aleksandar Đorđević) odlaska. Traži od nas da budemo agresivni i da poštujemo principe koje imamo u napadu, za sada donosi rezultat. Lično, imamo dobar odnos još od prvog dana njegovog dolaska. Ponavljam, mnogo mi je značilo to što mi je sistem bio poznat, tako da imamo korektnu komunikaciju tokom utakmica, treninga, ali i poslije toga. Nadam se da će tako i da ostane“, kaže Lučić i dodaje:
“Morali smo napadački malo da se prilagodimo. Kroz karijeru je Dejo uvijek bio trener koji je u timu imao dominantne petice, a mi smo rano ostali bez povređenog Devina Bukera i jedino sa Leonom Radoševićem na centru. Kasnije nam se priključio Derik Vilijams, koji je ofanzivno veoma mnogo doprinio našoj igri. Trenutno se dosta oslanjamo na njegov individualni kvalitet i njegove izolacije, kao i na kreacije plejmejkera, prevashodno Jovketa (Stefana Jovića) u pik-en-rolu. Mi ostali se trudimo da ostanemo unutar svojih uloga, pa se uvijek nekome otvore šutevi i izgledne pozicije“.
Lučić je uvek bio timski igrač i nikada nije jurio statistiku po svaku cijenu, ali njegovi brojevi u Evroligi ove sezone više su nego impresivni – 10,3 poena (63,1% za dva, 38,6% za tri), 3,8 skokova, asistencija i 1,1 ukradena lopte po meču.
“Mislim da je ključno to što ne osciliram toliko kao u prošlosti. Ranije se dešavalo da zablistam na jednoj utakmici, pa da budem ‘tih‘ u narednim mečevima. Sada se trudim da držim standard i da konstantno radim stvari koje pomažu ekipi. Imamo igrače koji kreiraju, a ja se trudim da povežem ekipu defanzivno i da u napadu koristim svoje prilike kada se ukažu“.
Momak rođen u Beogradu ima respektabilnu karijeru, a ona bi vjerovatno bila još i bolja da nije bilo povreda koje su mu razbijale ritam. Ipak, uspijevao je da se nosi sa problemima te vrste.
“Uvijek je bila bitna podrška ljudi oko mene i ljudi iz kluba. U Valensiji sam operisao lijevi zglob, u Bajernu desni. Nije lako usred sezone odsustvovati, a meni se namjestilo da su te pauze dolazile kada sam bio u igračkom naletu. Onda me nema dva i po do tri mjeseca, teško je bilo uklopiti se poslije u bitnom dijelu sezone, ali nema kukanja – fokusirao sam se na to da se oporavim na najbolji mogući način kako bih se što spremniji u svakom smislu priključio ekipi“.
Reprezentaciju Srbije pobeda (Estonija u četvrtak, Izrael u nedelju) deli od plasmana na Svetsko prvenstvo u Kini (od 31. avgusta do 15. septembra), a tamo bi Orlovi bili među glavnim favoritima za postolje.
“Mnogo je važno što se Teo priključio ekipi, naročito u svjetlu povrede Pena i poteškoća Jovketa sa povredom. Sa Teom nemamo više problem na poziciji jedan i nadam se da ćemo pobjedom već u Estoniji obezbijediti prolaz. Ako ne, čeka nas meč sa Izraelom – trebalo bi i Vasa (Micić) i Nikola Milutinov da dođu za taj meč, baš kao i ja, biću tu u subotu“, ističe 29-godišnji košarkaš i dodaje:
“U zavisnosti od toga ko će se odazvati, jesmo među najboljim ekipama. Rano je još govoriti, ali reprezentacija pravi izvanredne rezultate otkad je Sale selektor. Jedino na Evropskom prvenstvu 2015. nismo uzeli medalju, a i tu smo bili vrlo blizu. Svih ovih godina smo nekako iz senke pravili rezultat, a sada su očekivanja velika. Kada se pogleda kakav tim može da se okupi i kakve sezone iza sebe imaju pojedini igrači, izvjesno je da smo među favoritima. Uvijek smo napadali najviše odličje, bićemo jednako ambiciozni i predstojećeg ljeta“.
Vratili smo se na priču o klupskoj košarci i zamolili smo Vladu da izdvoji tri do pet najboljih igrača u Evroligi u ovom trenutku.
“Hm… Nando de Kolo – možda je počeo malo slabije, ali izvanredan je u poslednje vreme, podigao je formu i mislim da će igrati sve bolje. Zatim Nikola Milutinov, koji ima fantastičnu sezonu u Olimpijakosu, ‘eksplodirao je‘ ove godine. Jan Veseli je ponovo sjajan u Feneru, možda i njihov najbitniji igrač. Statistički je možda Majk Džejms među boljima, ali ne znam… Micov je već godinama na visokom nivou, jedno od najboljih niskih krila u Evropi“.
Lučićeva primarna pozicija jeste nisko krilo, a zadaci u okviru te pozicije promijenili su se prilično u poslednjih desetak godina.
“Mi moderne trojke uglavnom pomalo ćoškarimo, igra se svodi na kontru, skok u napadu i čekanje prilike da neko od saigrača otvori šut. Rijetko koja trojka igra više sa loptom, u Evropi su to jedino Klajburn i Micov. Klajburn to čini na otvorenom terenu, dok je Micov jedina trojka koja igra pik-en-rol. Šta je tu je, to je košarka trenutno. Igram više trojku, Dejo me nekad stavi na četiri kada vidi da tu mogu da stvorim prednost, ali to se češće dešava u njemačkom prvenstvu nego u Evroligi“.
U dresu reprezentacije možda će biti potrebe da se spusti i na poziciju krilnog centra, što mu nije strano.
“Odgovara mi i četvorka, posebno zbog sada preovlađujućih sistema u košarci u okviru kojih je pozicija četiri skoro pa drugi plejmejker. Mnogo pasova ide preko četvorke, mnogo napada zavisi od te pozicije, ona drži širinu, ima šuteve i napada iz ‘closeout-a‘, što meni odgovara“.
Proletjelo je vrijeme otkad je 2008. godine kao mladić stigao u crno-bijeli dres – ličnih promena je bilo, ali ne toliko drastičnih.
“Do dolaska u Partizan prilično neozbiljno sam shvatao sve u vezi sa košarkom, ali sam ipak kao mlad razumio kako treba da se ophodim prema obavezama i na profesionalnom planu nije se mnogo toga promenilo. Jedino što sam sa vremenom, što je i normalno, počeo više da vodim računa o telu i oporavku, ali nikada nisam bio od onih koji su mnogo izlazili van terena ili sl. Košarka je profesija koju sam odbarao i oduvijek sam joj bio posvećen“, kaže Lučić i dodaje:
“Na ličnom planu, oženio sam se prije dvije godine i dobio dijete, to mijenja sve. Ćerka mi ima 14 mjeseci i sve je posvećeno tome. Trening, pa kući i igranje sa malom. Posebno mi je važno da u ovom rasporedu, sa duplim evroligaškim mečevima i mnogo putovanja, iskoristim svaki slobodni trenutak kako bih bio sa porodicom. Djeca se u tom dobu menjaju iz dana u dan, ne bih želio ništa da propustim i ne bih želio da ona izgubi od vremena za igranje s tatom“.
Za kraj, pitali smo Vladu da prokomentariše situaciju u voljenom klubu – crno-bijeli su sve bolji i prije nekoliko dana osvojili su Kup Radivoja Koraća pobedam
“Kao neko ko je odrastao u Partizanu, tu proveo pet godina od mladog tima do kapitena prve ekipe, normalno je da pomno pratim šta se dešava i da prva vijest koju proverim u vezi sa košarkom jeste ‘šta je uradio Partizan‘. Ove godine su u timu Gagić i Novica, sa kojima sam u kontaktu. Pratio sam i Kup, velika je stvar za Partizan što su doveli Trinkijerija i što se polako vraćaju tamo gdje im je mjesto. Biće veoma zanimljiv plej-of ABA lige, sve je moguće – Kup je uvijek period koji može da promijeni sezonu na jednu ili na drugu stranu, nadam se da će osvojeni trofej doneti samopouzdanje i individualno i cijeloj ekipi, pa da osvoje i Jadransku ligu“, zaključio je Lučić za Sport klub.
foto.euroleague
About The Author
