Bogičević: Sramota, izdali ste Bratunac

Goran Bogičević, koji je prošle sezone vodio Bratunac do titule šampiona Republike Srpske obratio se pismom javnosti.

Goran Bogičević, Miroslav Kovač i Miroslav Milidrag, koji su nosili prošle sezone Bratunac do titule šampiona Republike Srpske su odlukom Uprave postali višak ove sezone u klubu. Sva trojica su prešla u Drinu Princip.

Goran Bogičević nije mogao da izdrži da ne spomene dešavanja kojoa su prethodila ovoj odluci kluba obratio se javnosti otvorenim pimsom koje prenosimo u cijelosti:

“Iako mi nije bila namjera da dajem bilo kakvo saopštenje, čitajući komentare na društvenim mrežama i dobijajući veliki broj poruka sa pitanjem zašto sam napustio klub, ipak sam odlučio da saopštim razloge mog odlaska. Prije nego bilo šta kažem, želim da se kao kapiten šampionske ekipe zahvalim navijačima koji su nas bodrili i bezrezervno trošili dlanove, ali i onima koji fizički nisu bili prisutni na utakmicama, a koji su znam, negdje daleko od svog rodnog grada bili svim srcem uz ekipu, navijali za nas i bili naš šesti igrač na terenu. Publici, koja je znala da prepozna jedinstvo i zajednički duh ekipe na terenu i van terena, mnogo hvala. Odnosi na relaciji uprava-trener-igrači bili su za svaku pohvalu, disali smo kao jedan. Znate i sami u kakvim problemima smo bili prošle godine kada smo zbog havarije u sali išli na treninge u Miliće i Ljuboviju. Nije nam bilo teško trenirati u takvim uslovima, ići na utakmice čak i autima, igrati pod temperaturom i povrijeđeni, jer smo čvrsto vjerovali da samo zajedno možemo napraviti čudo. Čudo se desilo, naš klub je postao šampion Republike Srpske, čime smo postigli najveći uspeh u istoriji kluba i jedan od najvećih uspeha bratunačkog sporta.
Ulaskom u Premijer ligu BiH stvari počinju da se menjaju ili bolje rečeno menjaju se ljudi koji su do tada delili dobro i zlo.
neshvatljivo je da Milivoje Miki Mlađenović, trener sa kojim smo postali šampioni, trener koji je klub digao iz pepela, veliki trener i još veći čovek ne dobija šansu da vodi ekipu. SRAMOTA! Još veća sramota, na njegovo mesto se dovodi trener čije ime nije vredno da ga pominjem. O kakvom treneru se radi najbolje govore njegovi rezultati, jer je prije dvije sezone doveo klub do ispadanja u niži rang i zbog koga je, pouzdano znam, veliki broj dečaka napustio klub dok je radio kao trener mlađih selekcija, tako da danas nemamo juniorsku ekipu koja se takmiči. SRAMOTA! Za sve ovo stigla mu je nagrada postavljanjem za prvog trenera seniorske ekipe i to u najvišem rangu. Njegovim dolaskom na mesto trenera, stvari u klubu nisu više iste, gubi se sav onaj duh zajedništva koji nas je krasio, tako da klub napuštaju član uprave kluba Dalibor Andrić, duša kluba i čovek koji je godinama pomagao klub trošeći svoj novac i vreme da bi bio svaku utakmicu sa nama i Novica Mitrović, trener mlađih kategorija, koji je sa velikim uspehom trenirao našu decu, a o razlozima odlaska možete pitati njih.
Prije početka sezone imao sam razgovor sa novoizabranim trenerom, gdje mi je rekao da poznaje moje igračke kvalitete i da će pored mene angažovati još jednog pleja gde ćemo, kako je rekao, otprilike deliti minutažu. Pristao sam na takve uslove, ali nije mu dugo trebalo da pogazi to što smo se dogovorili, jer ubrzo na moju poziciju dovodi dva igrača. To nije kraj iznenađenjima, jer sam doživeo da mi posle 20 godina treniranja košarke, gde sam prošao više klubova i trenera i u godini gde sam proglašen za najboljeg asistenta lige upravo igrajući na poziciji pleja, novoizabrani trener govori da ja ne mogu igrati na toj poziciji, da nisam za pozicije pleja i da je moja pozicija 3 (krilo) koju do tada nikada nisam igrao, ali ni na toj poziciji nisam dobijao adekvatnu šansu. Toliko o kompetentnosti navedenog trenera ili je samo morao da oslobodi prostor igračima iza kojih je stajao menadžer. Nakon objavljivanja intervjua sa trenerom Mlađenovićem na portalu Despotovina, u kome je naveo kompletna dešavanja u klubu i razloge zašto više nije trener, proradila je sujeta novoizabranog trenera koji na svakoj utakmici koristi priliku da svojim skromnim trenerskim znanjem prvo igrački, a kasnije i ljudski, ponizi Miroslava Kovača, Miroslava Milidraga i mene, terajući nas svojim postupcima da sami napustimo klub, jer bi na taj način oslobodio prostor za dovođenje novih igrača, zaboravljajući sve ono što smo do tada uradili za naš klub i da je upravo zahvaljujući svima nama njemu omogućeno da bude tu gde je sada. I gle slučaja, novoizabrani trener u naš klub od jednog menadžera dovodi čak 5 igrača. Meni to dovoljno govori.
U utakmicama gde smo igrali dobro, vrlo brzo bi bili zamenjeni, bez ikakvog obrazloženja i logike. Na očigled svih se trudio da svaku našu grešku istakne i vidi je duplo, dok su se greške drugih igrača tolerisale.

Vrhunac svega i kap koja je prelila čašu da donesem odluku o napuštanju kluba bila je sednica predsedništva kluba, održana dana 27.12.2018. godine na kojoj je izglasano da mi se oduzima kapitenska traka zbog, kako je navedeno, povrede pravila kluba. Na navedenom predsedništvu na predlog predsednika kluba Šarenac Srđana, a po prethodnom dogovoru sa novoizabranim trenerom, glasalo se da mi se oduzme kapitenska traka, navodno jer sam na utakmici Bratunac-Zrinjski navijao za ekipu Zrinjskog. Navedena utakmica se nalazi na zvaničnom sajtu Košarkaškog saveza BiH gde se može videti da li sam navijao za ekipu Zrinjskog. Pitam se, kako je nekome pala na pamet takva ideja da me lažno optuži i da se tako za sve probleme u klubu i loše rezultate kaznim samo ja. Naime, za sve vas koji pratite klub dobro znate da je sadašnji igrač Zrinjskog Aleksandar Todorović, više sezona uspešno nosio dres i našeg kluba. Aleksandar je moj kućni prijatelj i neko ko je prije utakmice sa svojom porodicom bio moj gost, odakle smo zajedno otišli do sale.
Na snimku se može videti da sam tokom predstavljanja i pozdravljanja igrača obe ekipe, istom uručio dres našeg kluba u znak zahvalnosti za sve što je do sada uradio za naš klub, što je koliko se sećam dobra bratunačka publika nagradila aplauzom. Vas iz uprave kluba neću sada da učim da ste se i sami trebali setiti Aleksandra i na neki način mu se zahvaliti za sve godine koje je proveo u našem klubu, ali i neću da vas krivim jer je to stvar sportskog vaspitanja i shvatanja sporta. Istom tom Aleksandru tokom utakmice dao sam skroman aplauz za njegov dobar potez, i ako je to greh i ako to izlazi izvan sportskog duha sa kojim sam odgajan i kako sam učen od velikih trenera našeg i drugih klubova, onda sam spreman da snosim odgovornost. Isto tako svaki dobar potez naših igrača nagradio sam aplauzom, što se zaboravili da navedete. Svima vama koji ste glasali za moju smenu želim da poručim da sam ja prije svega sportista, neko ko je naučen da se dobar potez nagrađuje aplauzom, da se boljem od sebe nakon poraza pruži ruka i čestita i da moje stavove nećete promeniti vašim sramnim odlukama.
Na navedenom predsedništvu za moju smenu sa mesta kapitena sledećim redosledom su glasali: Dane Dragičević, Nedeljko Neno Jokanović, Ognjen Radić-trener, Miloš Deurić-pomoćni trener i prošlogodišnji saigrač, Ljubo Milošević i Bojan Trninić, dok je jedini protiv tog predloga bio Dalibor Andrić. Nemam vam šta reći osim neka vam je na čast to što radite.
Od gore navedenih koliko znam jedino je Bojan Trninić član predsedništva, dok ostali članovi predsedništva: Brano Lazić, Aleksandar Vasić, Dalibor Petrović i Marko Mrkajić nisu bili prisutni, što znači da se po statutu kluba nisu mogle donositi nikakve odluke, jer nije postojala potrebna većina. Nije slučajno što navedeni članovi predsedništva nisu bili prisutni sjednici. Jednostavno, nisu želeli da učestvuju u vašim nečasnim radnjama, jer sigurno znam da se radi o ozbiljnim, časnim i poštenim ljudima. Kako su za navedenu odluku glasali gore navedeni koji, koliko znam, nisu članovi predsedništva, (a još veći apsurd da na predsedništvu glasaju sadašnji trener i sadašnji pomoćni trener), da li to znači da ste navedenog dana svi vi koji ste glasali povredili pravilnik kluba, učinili nešto što prelazi granice ljudskosti i morala i da li trebate za to da snosite odgovornost?
U zvaničnom saopštenju kluba navodi se i to da nije bilo potrebe za drugim kažnjavanjem i sankcionisanjem. Zašto prikazujete lažnu sliku? Zašto ste prećutali svađe između igrača na utakmicama, zašto ste prećutali svađe između prvog trenera i igrača, sramno ponašanje prvog trenera u utakmicama sa Mrkonjićem i Zrinjskim, kada je isti na očigled navijača psovao i vređao mladog i talentovanog Nikolića, čime je narušio ugled našeg kluba, što je publika u Mrkonjiću i Bratuncu znala da prepozna i kazni zvižducima sa tribina i zašto ste prećutali verbalni napad igrača na pomoćnog trenera na utakmici protiv Gradine? Zar sve ovo nije bilo za kaznu? Zašto prikazujete lažnu sliku stanja u klubu, gde obmanjujete navijače da je uspeh za ovu ekipu što ima tri pobede, kada treneri i igrači iz naše lige pričaju da smo po kvalitetu među 6 ekipa u ligi, što je i moje mišljenje. Nemojte da obmanjujete javnost da imamo jeftinu ekipu i da je uspeh opstanak u ligi. Treba li neko da bude kažnjen za loš rezultat ili su za to krivi oni koji skoro i ne dobijaju šansu da igraju? Sa takvim odnosom, niste dostojni kluba kakav je naš.
Pitate li se gde je naša navijačka grupa, naše Mambe? Zašto ih nema na utakmicama? E, pa ne ponaša se tako prema navijačima.
Sada, kao navijač našeg kluba želim da poručim treneru i upravi kluba, neka vas je sramota i stidite se predaje utakmice protiv Leotara. Čega se boji trener kad iz prve petorke nema samo povređenog Pantića? Da li mu možda fale igrači poput Kovača, Milidraga i mene, na koje svakako nije računao na utakmicama? Zašto je našim mladim igračima uskratio to zadovoljstvo igranja polufinala kupa? Da li njegov strah od poraza i lični interes treba da budu ispred interesa kluba i navijača koji su želeli da gledaju svoj klub u finalu? Nemate opravdanje za neigranje utakmice, stidite se! Izdali ste prije svega svoje igrače, za koje znam pouzdano da su želeli da igraju tu utakmicu, izdali ste svoju decu u klubu u koju nemate nimalo poverenja i koji verovatno žive za igranje jedne takve utakmice kao što je polufinale kupa, izdali ste nas navijače i sve sponzore koje takvim sramnim postupkom brukate, izdali ste grad košarke Bratunac.
Samo da vas napomenem mi smo u Trebinju prošle sezone igrali sa 8 igrača, gde je Kovač igrao sa povređenom preponom, Erkić i Milidrag pod temperaturom i ja sa otvorenom ranom na leđima i krvavim dresom. Iskoristiću ovu priliku da se zahvalim i svim ostalim saigračima koji su isto tako jednako zaslužni za osvajanje titule šampiona Republike Srpske. Mi se nismo predali iako je Leotar bio veliki favorit. Uprava i trener mora da znaju da nije sramota izgubiti i čestitati boljem, ali je sramota bez borbe predati utakmicu, nije sportski. Koliko znam imali smo najviše ambicije u tom kupu i imali najveću šansu do sada da isti osvojimo.
I pored svega što sam naveo, odluka da napustim klub u kome sam naučio prve košarkaške korake, klub u kome sam stekao prijatelje za čitav život i doživeo jedne od najlepših sportskih trenutaka nije bila nimalo laka. To najbolje zna moja porodica i prijatelji, ali mislim da je to u ovom trenutku jedino ispravno rešenje, jer ne želim da budem deo priče gde se lični interes pojedinaca stavlja ispred interesa kluba i navijača. Ljudima u klubu želim da poručim da moraju dobro znati da klub nije njihovo privatno vlasništvo, već da pripada svakom građaninu Bratunca. Posebno mi je drago da je zbog prošlogodišnjeg uspeha veliki broj dečaka počeo trenirati košarku i iskreno se nadam da ćemo jednog dana među njima ponovo gledati šampione. Želim im puno sportske sreće i iskreno se nadam da neće doživeti sudbinu ove šampionske generacije.
Za naš klub ću uvek biti tu da pomognem, ali ne dok su ovi ljudi u klubu koji su izdali, ne samo mene i moje saigrače, već sve vas koji ste nas bodrili u svakoj utakmici da zajedno dođemo do istorijskog uspeha.